Janik Siner, najbolji teniser sveta, ponovo se našao na udaru javnosti u svojoj domovini Italiji. Nakon što su mu ranije zamerali propuštanje Dejvis kupa i Olimpijskih igara u Parizu, novinari ga sada optužuju za utaju poreza i neprijavljivanje prebivališta. Dva italijanska novinara, Đovana Boteri i Luka Somi, pokrenuli su lavinu oštrih komentara na račun Sinerove odluke da prebivalište postavi u Monte Karlu, što je poznato kao poreski raj, umesto da ostane u Italiji.
Boteri je bez ustezanja izrazila svoje negodovanje, ističući da je Sinerovo izbegavanje plaćanja poreza u Italiji iritantno. „Stvarno me nervira što Siner živi u Monte Karlu. Uvek se zapitam: šta radiš sa 70 miliona evra godišnje? Kupiš sebi kuću, u redu, možda skuter, automobil, dva automobila. Kupiš kuću sinu. Ali šta onda? Mislim, 70 miliona… Ti ljudi imaju kuće i stvari za koje i ne znaju da ih poseduju,“ rekla je Boteri.
Njen kolega, Luka Somi, takođe se osvrnuo na ovu temu, uporedivši Sinerov izbor sa odlukom njegovog najvećeg rivala, Karlos Alkaraza iz Španije, koji je odlučio da zadrži svoje poresko prebivalište u Španiji. „I mene to užasno nervira. Pitam se, zarađuješ 70 miliona evra godišnje, zašto ne uradiš isto što i Alkaraz? On je zadržao svoje poresko prebivalište u Španiji. Zar 70 miliona evra nije dovoljno?“ mišljenja je Somi.
Siner je pokušao da opravda svoju odluku, objašnjavajući da u Kneževini uživa mir koji ne može imati u Italiji. „Tamo sam počeo da treniram sa svojim prvim trenerom Rikardom Pjatijem i odlučio sam da se preselim. U Monaku ima mnogo igrača sa kojima mogu da treniram, teretane su odlične i svi uslovi su mi pri ruci. Tamo se osećam kao kod kuće, osećam se dobro,“ rekao je Siner. Takođe je naglasio da ima normalan život, mogućnost da ide u supermarket bez problema.
Ova situacija ponovo je otvorila raspravu o etici i odgovornosti sportista, posebno onih koji zarađuju ogromne sume novca. Mnogi se pitaju da li je fer da sportisti kao Siner biraju poreske rajeve, dok obični građani plaćaju porez u svojim zemljama. Kritičari smatraju da bi uspešni sportisti trebalo da daju primer i podrže ekonomiju svoje domovine, umesto da traže načine da izbegnu plaćanje poreza.
Na drugoj strani, postoji argument da sportisti, kao i svi drugi pojedinci, imaju pravo da izaberu gde će živeti i kako će upravljati svojim finansijama. Mnogi od njih se suočavaju sa pritiscima i stresom koji dolaze sa vrhunskim performansama, a preseljenje u mirnije okruženje može im pomoći da se fokusiraju na svoj sport.
Takođe, Sinerova odluka može se posmatrati kao deo šireg trenda među profesionalnim sportistima, koji često biraju da žive i treniraju u zemljama sa povoljnijim poreskim režimima. Iako to može izazvati negodovanje u njihovim domovinama, mnogi smatraju da je to legitimna odluka koja im omogućava da se bolje pripreme za takmičenja.
Svi ovi aspekti čine Sinerovu situaciju složenijom nego što se na prvi pogled čini. Bez obzira na kritike, on ostaje jedan od najuspešnijih igrača u istoriji tenisa, a njegovi rezultati na terenu govore više od bilo kakvih kontroverzi. Siner će morati da balansira između svojih odluka o životu i karijeri, kao i očekivanja svojih navijača i medija.
Na kraju, pitanje ostaje: da li će Siner uspeti da prevaziđe ovu kontroverzu i nastavi da se fokusira na svoj sport, ili će ga pritisak javnosti odvratiti od njegovih ciljeva na terenu? Samo vreme će pokazati.
