Svaki vlasnik psa poznaje situaciju kada njihov ljubimac iznenada stane tokom šetnje i odbija da se pomeri. Ovo ponašanje može biti simpatično kod malih pasa, ali postaje ozbiljna situacija kada su u pitanju veći psi poput dogova ili bernardinca. Iako se može činiti kao obična tvrdoglavost, stručnjaci za ponašanje pasa ističu da ovo ponašanje često ima dublje značenje. Psi na ovaj način komuniciraju sa svojim vlasnicima, obaveštavajući ih o svojim osećajima, kao što su strah, umor ili nelagodnost.
Prema rečima dresera i veterinarskih biheviorista, ovakvo ponašanje nije neuobičajeno i može se javiti kod većine pasa. Pas se može ukočiti, sesti ili leći, praveći se „mrtav“. Ove reakcije su često odgovor na spoljašnje stimulanse ili emotivni stres. U takvim trenucima, psi se bore s nečim što im smeta, a vlasnici bi trebali posmatrati okolinu i prepoznati uzrok. Na primer, ako pas stoji i gleda u jednom pravcu, možda je video ili čuo nešto što ga plaši. S druge strane, ako samo sedi i odbija da se pomeri, moguće je da je preumoran ili se ne oseća najbolje.
Jedan od najčešćih razloga zbog kojih psi odbijaju da se pomere su strah ili nelagodnost. Ovo može biti izazvano bukom, automobilima, nepoznatim ljudima ili životinjama. Drugi uzrok može biti bol ili umor; ako pas ima problem sa šapom, artritisom ili je jednostavno iscrpljen, prirodno je da odbije da hoda. Takođe, zbrka ili stres, posebno kod starijih pasa koji se slabije snalaze u prostoru, mogu biti uzrok ovog ponašanja.
Razumevanje uzroka je ključno. Vlasnici ne bi trebali vući, grdite ili forsirati svoje pse. Umesto toga, važno je pružiti im podršku, strpljenje i blag ton kako bi prevazišli trenutni osećaj straha ili nelagodnosti.
Kada pas ne želi da napusti zabavu ili mesto gde se oseća prijatno, to ne znači da treba da odustajete. Prvo, pokušajte da ga ohrabrite vedrim tonom glasa, jer psi veoma dobro reaguju na emocije svojih vlasnika. Uzmite omiljenu poslasticu i pokušajte da ga namamite par koraka napred. Ako to ne uspe, probajte ga zainteresovati za neku aktivnost ili trik koji voli.
Ponekad će i samo posmatranje drugog psa koji se kreće biti dovoljan podsticaj za pokret. Ukoliko pas i dalje odbija da se pomeri, obratite pažnju na njegove pokrete. Proverite da li šepa, liže šapu ili deluje uplašeno, jer su to signali da bi trebalo posetiti veterinara.
U zaključku, važno je razumeti da psi komuniciraju na različite načine, a njihovo odbijanje da se pomere može biti simptom različitih problema. Vlasnici bi trebalo da razviju sposobnost prepoznavanja ovih signala i da pruže potrebnu podršku svojim ljubimcima. Strpljenje i empatija su ključni u ovakvim situacijama, jer svaki pas zaslužuje da se oseća sigurno i voljeno.
