Privreda Srbije pokazuje značajnu otpornost na nedavne ekonomske šokove, zahvaljujući odgovornoj fiskalnoj politici i naporima na smanjenju javnog duga. Ovo su neki od ključnih zaključaka iz izveštaja Svetske banke, koji naglašava da je privredni rast potpomognut povećanom potrošnjom, investicijama, rastu stope aktivnosti radne snage i niskoj nezaposlenosti.
Jedan od važnih pokazatelja ekonomskog zdravlja Srbije je javni dug, koji je sada ispod 50% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ovaj napredak je rezultirao time da je Srbija prvi put 2024. godine dobila investicioni kreditni rejting, što ukazuje na poboljšanje poverenja investitora u ekonomiju zemlje.
Izveštaj takođe ističe da je integracija Srbije u evropske lance vrednosti dovela do povećanja stranih investicija, izvoza i stvaranja novih radnih mesta. Ovi faktori su doprineli višem tempu rasta u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana. Međutim, Srbija i dalje zaostaje za novim članicama Evropske unije kada se gleda produktivnost preduzeća i kvalitet javnih usluga.
Svetska banka je u svom izveštaju pod nazivom „Održiva fiskalna politika za Srbiju visokog dohotka“ dala nekoliko preporuka za podršku Srbiji na putu ka članstvu u EU i statusu zemlje visokog dohotka. Jedan od ključnih predloga je intenziviranje napora na smanjenju neformalne ekonomije, koja se procenjuje na 33% BDP-a, sa posebnim fokusom na prelazak na bezgotovinska plaćanja.
Takođe, preporučuje se uvođenje poreza na emisije ugljenika kao odgovor na primenu Mehanizma prekograničnog usklađivanja cene ugljenika EU, što bi omogućilo zadržavanje prihoda od ovog poreza u zemlji i njihovu reinvesticiju u ključne sektore za zelenu tranziciju.
Svetska banka upozorava da Srbija, uprkos napretku, mora da reši nekoliko ključnih slabosti. Najveći fiskalni rizici i dalje dolaze iz državnih preduzeća u energetskom sektoru, koja su tokom energetske krize 2022. godine dovela do značajnih troškova za budžet, uključujući subvencije i garancije koje su iznosile 2,2% BDP-a u jednoj godini. Ovo se dodatno komplikuje činjenicom da državna preduzeća koštaju državu oko 0,7% BDP-a godišnje.
U oblasti poreske politike, Srbija pokazuje solidan učinak u naplati javnih prihoda. Prosečni udeo javnih prihoda u BDP-u od 2014. do 2023. iznosio je 39,4%, što je znatno više od proseka u regionu i blizu nivoa u zemljama članicama EU. Snažan privredni rast i proširenje baze poreskih obveznika doprinose većoj naplati direktnih poreza. Naplata poreza na dobit pravnih lica skoro se udvostručila, sa 1,7% BDP-a u 2014. na 3,1% u 2023. godini.
Takođe, naplata poreza na dohodak fizičkih lica je porasla zbog prelaska većeg broja obveznika u legalne tokove i rasta nominalnih zarada. Izveštaj naglašava da je porez na dodatu vrednost (PDV) postao glavni izvor prihoda Srbije, sa naplaćenim iznosom od oko 9,7% BDP-a tokom prethodnih deset godina.
Snažan privredni rast, veća integracija u međunarodne tokove i uvođenje elektronskih poreskih prijava doprineli su uspešnosti naplate indirektnih poreza. Međutim, naplata akciza zaostaje, posebno zbog nedostatka prilagođavanja stopa akciza na duvan prema rastu prihoda u zemlji.
Za unapređenje javnih usluga u obrazovanju, zdravstvu i infrastrukturi, potrebne su reforme plata i platnih razreda u javnom sektoru, kao i prelazak na finansiranje škola po učeniku i uvođenje plaćanja zdravstvenih ustanova po učinku. Ove mere su ključne za dalji razvoj i unapređenje kvaliteta života građana Srbije.
