Preporučuje se da se povrće prihranjuje ujutru, jer su temperature tokom dana više, što omogućava biljkama da bolje usvoje i koriste hraniva. Zimsko povrće ima sporiji metabolizam, pa mu trebaju male, ali česte doze hraniva. Prekomerno đubrenje može izazvati stres korena i nakupljanje soli u zemljištu. Optimalan pH nivo za povrće koje se gaji tokom zime kreće se između 6,0 i 7,0. Ako je potrebno, ovaj nivo se može korigovati dodavanjem dolomitnog kreča za povećanje ili sumpora za snižavanje pH.
Svako povrće ima svoje specifične potrebe kada je u pitanju prihrana. Na primer, spanać preferira umereno plodno zemljište bogato organskom materijom. Preporučuje se prihrana kalcijum-nitratom svakih 10 do 14 dana, dok treba izbegavati prekomernu primenu azota, jer to može dovesti do nakupljanja nitrata u biljci.
Salata je takođe osetljiva na nedostatak kalcijuma, što se može primetiti po truljenju vršnih listova. Da bi se sprečili ovi problemi, salatu je najbolje folijarno prihranjivati kalcijum-nitratom. Kombinacija organskog komposta i mineralnih đubriva koja postepeno otpušta hraniva takođe može biti veoma korisna.
Mladom luku je potrebno više kalijuma za razvoj čvrstih stabljika. Preporučuje se zalivanje svakih petnaestak dana rastvorom NPK đubriva sa odnosom hraniva 10-20-20. Važno je obratiti pažnju na zalivanje, jer zemljište treba da bude vlažno, ali ne i previše vlažno, kako bi se izbegle bolesti korena.
Rukola, kao brzorastuće povrće, zahteva dobar balans azota i kalijuma. Folijarno prihranjivanje rastvorom morskih algi može pomoći u boljem rastu i razvoju biljke. Održavanje ravnoteže hraniva je ključno za postizanje optimalnog rasta i prinosa.
Redovno pregledanje povrća je takođe važno. Pratite boju i stanje listova, jer žuti listovi često ukazuju na manjak azota, dok crvenkasti tonovi mogu biti znak nedostatka fosfora. U većim plastenicima, preporučuje se analiza zemljišta kako bi se precizno prilagodile doze hraniva i obezbedilo optimalno okruženje za rast biljaka.
Iako plastenik nije grejan, tokom toplijih dana je važno provetravati ga kako bi se smanjila vlaga i sprečio razvoj parazita i bolesti. Pravilna ventilacija u plasteniku pomaže u održavanju zdrave mikroklime koja je pogodna za zimsko povrće.
Osim navedenih saveta, važno je napomenuti da pravilna prihrana i nega povrća mogu značajno uticati na kvalitet i prinos. Uzimanje u obzir specifičnih potreba različitih vrsta povrća, kao i praćenje njihovog stanja, ključni su za uspešnu proizvodnju tokom zime.
Uzimajući sve ovo u obzir, uz pravilnu negu i pažljivu prihranu, zimsko povrće može doneti obilje svežih plodova čak i u hladnijim mesecima, pružajući nam ne samo nutritivnu vrednost, već i zadovoljstvo uzgoja sopstvenih biljaka. Održavanje ravnoteže hraniva, redovno praćenje stanja biljaka, kao i kontrola vlažnosti i temperature u plasteniku doprinose zdravlju i produktivnosti povrća.
Za kraj, povrće gajeno u skladu sa ovim savjetima može postati ne samo izvor hrane, već i užitak za svakog baštovana koji želi da uživa u plodovima svog rada tokom cele godine.
