Tokom današnje rasprave o saradnji sa dijasporom u crnogorskom parlamentu, poslanik DNP Milan Knežević postavio je provokativno pitanje ministru dijaspore Mirsadu Azemoviću. Knežević je izrazio zabrinutost zbog statusa svog sina, koji je rođen u Beogradu, i naglasio da, iako su oba roditelja crnogorski državljani, njegov sin ne može dobiti crnogorska dokumenta zbog mesta rođenja. Ova situacija nije samo lična, već se odnosi na desetine hiljada građana Crne Gore koji žive u Srbiji i imaju sličan status.
Knežević je postavio pitanje da li je njegov sin deo dijaspore, ističući da se ovakva dilema postavlja mnogim porodicama koje su se našle u sličnom položaju. U tom kontekstu, on je upitao kako Ministarstvo dijaspore i crnogorski zakoni definišu status tih ljudi koji žive u Srbiji. Da li su oni dijaspora, ili su, kako je to Knežević slikovito rekao, „kurdi, neko pleme koje luta Evropom, Malom Azijom“, ili su jednostavno građani Crne Gore koje se država odrekla zbog njihovog izjašnjavanja kao Srbi.
Knežević je istakao da Beograd, prema rečima mnogih koji dolaze iz Crne Gore, zapravo predstavlja glavni grad Crne Gore. Ova izjava je izazvala reakcije među prisutnima, jer je podsetila na složene odnose između Crne Gore i Srbije, kao i na pitanja identiteta i pripadnosti. U tom smislu, Knežević je otvorio važno pitanje o tome kako se tretiraju građani Crne Gore koji su se preselili u Srbiju, i kakve privilegije ili prava im pripadaju kao državljanima Crne Gore.
Ovaj problem nije samo pravne prirode, već se dotiče i emotivnog aspekta identiteta. Mnogi ljudi koji žive u Srbiji, a poreklom su iz Crne Gore, osećaju se povezano sa svojom domovinom, ali se suočavaju sa preprekama koje im onemogućavaju da ostvare svoja prava. Knežević je naglasio da se takva situacija ne sme ignorisati, jer se radi o ljudima koji su deo crnogorskog društva, bez obzira na to gde trenutno žive.
U debati je bilo reči i o potrebi da se unapredi saradnja između Crne Gore i njene dijaspore. Mnogi poslanici su se složili da je važno da država prepozna i valorizuje doprinos koji dijaspora može dati, kako u ekonomskom, tako i u kulturnom smislu. Međutim, to ne može biti ostvareno bez adekvatne pravne regulative koja će omogućiti ljudima da se osećaju kao punopravni građani Crne Gore, bez obzira na to gde žive.
Knežević je pozvao na hitno rešavanje ovih problema, ukazujući na to da je pravo na identitet i pripadnost osnovno ljudsko pravo. On je istakao da bi crnogorska vlada trebala da preuzme odgovornost za svoje građane, bez obzira na to gde se nalaze. „Moj sin je crnogorski državljanin, i to je ono što bi trebalo da se poštuje“, rekao je Knežević, naglašavajući važnost pravne i institucionalne podrške za sve one koji se osećaju povezani sa Crnom Gorom.
U zaključku, rasprava u crnogorskom parlamentu otvorila je brojna pitanja o statusu i pravima građana koji žive u dijaspori. Knežević je ukazao na hitnost rešavanja ovih problema, ukazujući na važnost identiteta i pripadnosti. Ovaj razgovor može poslužiti kao podsticaj za dalje istraživanje i unapređenje odnosa između Crne Gore i njene dijaspore, što bi moglo dovesti do jačanja veza i saradnje između građana, bez obzira na to gde se nalaze. U vremenu globalizacije, važno je obezbediti da se svi građani osećaju povezani i podržani od strane svoje domovine.
