Umesto razrešenja političke zavrzlame, treći izbori u poslednjih 16 meseci na Kosovu i Metohiji doneli su novu neizvesnost. Premijer u tehničkom mandatu, Aljbin Kurti, suočava se s ozbiljnom odlukom u vezi sa formiranjem novih institucija. Politički analitičari naglašavaju da Kurti ima dve moguće opcije: ili otvoriti prostor za kompromis sa opozicijom ili nastaviti sa svojim kadrovima, što bi moglo dovesti do produbljivanja političke krize.
Analitičar Ardijan Bitići smatra da je važno da Kurti ozbiljno razgovara sa opozicionim strankama, posebno sa Demokratskim savezom Kosova (DSK), kako bi postigao politički sporazum koji bi omogućio formiranje institucija. Prema njegovom mišljenju, kompromis bi mogao uključivati ili učešće DSK u vladi ili konsenzus oko izbora predsednika. Bitići predlaže da jedan od kandidata za predsednika bude Ljumir Abdidžiku iz DSK ili Bedri Hamza iz Demokratske partije Kosova (DPK).
S druge strane, analitičar Astrit Gaši ima drugačije viđenje situacije. On ne očekuje da će Kurti prihvatiti ime koje predlože druge stranke za funkciju predsednika. Gaši smatra da je malo verovatno da će Kurti postati saglasan s konsenzusnim kandidatom, naglašavajući da je teško zamisliti da bi se Kurti odričao pozicije koju želi.
Izbori na Kosovu održani su 7. juna, a Centralna izborna komisija (CIK) objavila je prvu raspodelu mandata. Pokret Samoopredeljenje osvojio je 49 mandata, Srpska lista devet, Demokratska partija Kosova 24, Demokratski savez Kosova 19, Alijansa za budućnost Kosova osam, a Stranka Za slobodu, pravdu i opstanak jedan mandat. Ukupno je glasalo 37,05 odsto birača, odnosno 726.071 od 1.959.962 upisanih glasača.
Kurti, iako daleko od potrebnih 61 mandata za većinu u Skupštini Kosova, ostaje optimista. Izjavio je da je spreman za saradnju sa opozicijom kako bi se obezbedili neophodni glasovi za izbor predsednika. Takođe je naglasio da su prethodne ponude opoziciji bile izuzetno velikodušne, ali da su odbijene, te se nada da će sadašnja situacija doneti drugačiji ishod.
Izbor predsednika na Kosovu se ne vrši direktno, već u Skupštini, gde Kurti ima većinu, ali nedovoljnu za izbor šefa države. Skupština nije uspela da izabere predsednika do zakonskog roka 5. marta zbog nedostatka kvoruma usled bojkota opozicije. Predsednica parlamenta, Aljbulena Hadžiju, zakazala je vanredne parlamentarne izbore za 7. jun.
Na ovim izborima pravo glasa imalo je 1.959.962 birača, a među njima je 132.212 registrovanih za glasanje van Kosova. U inostranstvu se glasalo na 47 biračkih mesta, uključujući 30 diplomatskih predstavništava. Na izborima učestvuje 22 stranke i koalicije, uključujući i predstavnike nacionalnih manjina, pri čemu su tri srpske stranke: Srpska lista, partija Za slobodu, pravdu i opstanak i Kosovski savez. Stranke nacionalnih manjina imaju zagarantovana 20 od ukupno 120 mesta u Skupštini Kosova, dok srpska zajednica ima zagarantovana 10 poslaničkih mesta.
U svetlu previranja na političkoj sceni Kosova, ključni izazov za Kurtija biće postizanje konsenzusa sa opozicijom kako bi se obezbedili potrebni glasovi za formiranje vlade i izbore predsednika. Iako se suočava sa značajnim preprekama, Kurti ostaje optimista, naglašavajući potrebu za saradnjom i komunikacijom sa svim političkim akterima u zemlji. U narednim danima, pažnja će biti usmerena na to kako će se razvijati pregovori i da li će se pronaći rešenje koje će omogućiti stabilnost i funkcionalnost institucija na Kosovu.
