Hrvatska je nedavno poslala diplomatsku notu Crnoj Gori, zahtevajući rešenje pitanja povratka imovine hrvatskoj zajednici u toj zemlji. Ovaj potez, kako ističu iz Zagreba, od suštinskog je značaja za Crnu Goru, posebno ukoliko želi da napreduje u procesu pristupanja Evropskoj uniji. U fokusu ovog zahteva nalazi se 51 porodica iz Tivta, konkretno iz katastarske opštine Mrčevac, kojima je 1959. godine oduzeta imovina, a za koju nikada nisu primili nikakvu naknadu.
Prema informacijama iz hrvatskog Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija, sudski sporovi pokrenuti od strane ovih porodica rezultirali su presudama Opšinskog suda u Kotoru iz 2013. godine, koje su potvrđene od strane Višeg suda u Podgorici 2014. godine. Iako je presudama potvrđeno pravo vlasništva ovih porodica, one do danas nisu uspele da uknjiže to pravo pred nadležnim telom Crne Gore.
Zagreb se posebno brine o odnosu Crnogoraca prema hrvatskim porodicama iz Kotora i drugih mesta u Boki, kojima je imovina oduzeta, posebno tokom devedesetih godina prošlog veka. U ovom kontekstu, naglašavaju da su se na njihove posede katastarski upisale osobe koje nemaju nikakve veze sa tim porodicama. Osim toga, hrvatska strana ističe da do sada nisu uspeli da reše ništa kroz sudske procese vezane za povrat imovine.
Mirjana Tripković Pantar, predstavnica ovih porodica, izjavila je da njihovi posedi imaju vrednost veću od 250 miliona evra. Kada se u obzir uzme imovina drugih hrvatskih porodica, ukupna vrednost bespravno oduzete imovine prelazi pola milijarde evra. Ovaj iznos dodatno naglašava ozbiljnost situacije i potrebu za hitnim rešenjem.
Ovo je treća nota koju Hrvatska šalje Crnoj Gori u poslednje vreme. Prethodne note su se odnosile na usvojenu rezoluciju o genocidu u Jasenovcu, kao i na odluku Ministarstva odbrane Crne Gore da izradi značke sa likom školskog broda „Jadran“, koji Hrvatska smatra svojom vojnom imovinom. Ovi događaji dodatno komplikuju odnose između dve zemlje i čine proces rešavanja spora oko imovine još hitnijim.
Pitanje restitucije imovine postaje ključno u okviru poglavlja 23 pristupnog procesa Crne Gore za EU, koje se tiče temeljnih prava. Evropska komisija je već informisana o problemima i prati situaciju, a bez rešenja ovog pitanja, poglavlje se neće zatvoriti. Na kraju prošle godine, Komitet stalnih predstavnika država članica EU odobrio je zatvaranje tri od četiri poglavlja u pregovorima Crne Gore sa Briselom. Međutim, zatvaranje poglavlja 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika) blokirala je Hrvatska, ponajviše zbog pitanja Jasenovca.
Osim toga, hrvatsko ministarstvo navodi da je spremno da crnogorskoj strani dostavi „detaljnu analizu“ prema kojoj Crna Gora Hrvatskoj duguje „više od dve milijarde američkih dolara“. Ova tvrdnja dodatno komplikuje situaciju i može imati ozbiljne posledice po odnose dve zemlje i njihov put ka EU.
U svetlu ovih dešavanja, jasno je da pitanje povratka imovine i odnosi između Hrvatske i Crne Gore zahtevaju hitno i efikasno rešenje. Ova situacija ne samo da utiče na živote pojedinaca, već i na budućnost dve države u kontekstu evropskih integracija. Kako vreme prolazi, neophodno je da se obje strane posvete dijalogu i traženju kompromisnog rešenja koje će zadovoljiti sve uključene. Bez tog napora, perspektive za buduće odnose i napredak u pristupnim pregovorima ostaju neizvesne.
