Pokušaji obijanja stanova, kuća ili automobila u Srbiji postaju sve učestaliji, a mnogi građani se pitaju kako mogu da zaštite svoju imovinu u takvim situacijama. Advokatica Nikolija Ilić je za Euronews Srbija objasnila prava građana kada se suoče sa provalnicima i na koji način mogu da reaguju.
Prema njenim rečima, građani imaju pravo na samoodbranu. „Pravno rečeno, radi se o nužnoj odbrani koju propisuje član 19 Krivičnog zakonika. Nužnu odbranu zakon prepoznaje kao odbranu koja je neophodno potrebna kako bi učinilac od svog dobra ili dobra drugog odbio istovremeni protivpravni napad“, kazala je Ilić. Ovaj član zakona se često citira kako bi se objasnio pravni okvir u kojem građani mogu da deluju kada se suoče sa opasnošću.
Ilić je naglasila da napad mora da potiče od čoveka, da bude protivpravan i da se dogodi istovremeno sa odbranom. „Napad mora da traje ili da neposredno predstoji. Sa druge strane, odbrana mora da bude usmerena isključivo prema tom napadaču i mora biti neophodno potrebna, a to znači da mora biti srazmerna opasnosti“, istakla je advokatica.
Jedan od ključnih aspekata nužne odbrane je to da, ukoliko napad može da se odbije blažim sredstvom, a izabere se drastično teže, to se može smatrati prekoračenjem nužne odbrane. „Primer prekoračenja nužne odbrane jeste ako građanin puca u nekog ko ga je samo odgurnuo“, objasnila je Ilić. U takvim slučajevima, sud može doneti odluku da oslobodi građanina kazne ako utvrdi da je delo učinjeno u nužnoj odbrani.
Takođe, ako sud zaključi da je do prekoračenja došlo usled jake razdražljivosti, može izreći blažu kaznu. Ove informacije su od suštinskog značaja za razumevanje pravnih posledica koje mogu nastati prilikom delovanja u samoodbrani.
Ilić je dalje objasnila šta građani smeju da urade u slučaju da im neko provali u kuću. „Građani imaju pravo da upotrebe silu kako bi izbacili provalnika, međutim ta sila mora da bude srazmerna. Tu srazmeru sud ocenjuje u svakom konkretnom slučaju“, kazala je. Važno je napomenuti da prekoračenje nužne odbrane može predstavljati situaciju u kojoj provalnik nema oružje, a građanin ga iskoristi.
Još jedan primer prekoračenja bi bio kada bi provalnik bežao, a građanin mu puca u leđa. U tom slučaju, napad više nije istovremen, što je ključni uslov za odbranu. „Istovremenost je jako važan uslov“, navela je Ilić.
Kada je reč o zaštiti imovine, advokatica je govorila i o situacijama kada građani zateknu lopova u pokušaju krađe automobila. „Građanin ima pravo da zaustavi provalnika. Zakon dozvoljava građansko hapšenje, odnosno privremeno ograničenje slobode kretanja od strane građana“, rekla je. Naime, svaki građanin može da liši slobode osobu zatečenu u vršenju krivičnog dela do dolaska policije.
Međutim, postoji nekoliko važnih uslova. Prvo, lice mora biti zatečeno u vršenju krivičnog dela. Drugo, to lice se mora odmah predati policiji, a treće, upotreba sile mora biti neophodna i srazmerna. Ilić je ponovila da u svakom konkretnom slučaju sud procenjuje da li je prekoračena nužna odbrana.
Na kraju, advokatica je zaključila da građani uvek treba da se vode time da upotrebe minimalnu silu koja je potrebna da se zaustavi opasnost. Ova pravila i smernice su bitne za svaku osobu koja se može naći u situaciji da brani svoju imovinu ili sebe, jer je pravna zaštita ključna u procesima koji prate ovakve događaje.
