Ako delite život sa psom, verovatno ste se susreli sa situacijom kada pas iznenada počne da trči po stanu ili dvorištu, naglo menja pravac, skače i deluje kao da je „poludeo od sreće“. Ovaj fenomen se u stručnoj literaturi naziva Frenetic Random Activity Period (FRAP), dok ga vlasnici pasa nazivaju „zumi“.
Fenomen „zumija“ može se javiti kod pasa bilo koje starosti, uključujući odrasle i starije pse, a najčešće se dešava nakon perioda mirovanja ili u situacijama kada su psi izloženi stresu ili uzbuđenju. Glavni okidač za ovakve epizode je neistrošena energija. Kada su psi duže vreme zatvoreni u stanu, kada su šetnje kratke ili kada im nedostaje igre i mentalne stimulacije, energija se nagomila i naglo izbija na površinu. „Zumi“ se često javljaju kada vlasnik dođe kući, kada pas shvati da je vreme za šetnju, tokom igre ili čak nakon kupanja.
Interesantno je da „zumiji“ mogu biti i reakcija na olakšanje nakon stresnih situacija. Na primer, poseta veterinaru, buđenje iz dubokog sna ili završetak neprijatnog iskustva mogu izazvati ovu eksploziju kretanja. Takođe, vreme dana igra važnu ulogu; psi su biološki prilagođeni većoj aktivnosti u sumrak i ujutru, pa se „zumiji“ često javljaju u večernjim satima, kao deo njihovog prirodnog dnevnog ritma. U većini slučajeva, ovakvo ponašanje ukazuje na to da je pas zdrav, razigran i emocionalno rasterećen.
U većini slučajeva, „zumiji“ su normalni i ne zahtevaju zabrinutost. Kratke epizode energije koje traju kratko, kada pas brzo smiri i ne pokazuje znake bola, straha ili dezorijentacije, su obično bezopasne. Ipak, ukoliko su „zumiji“ učestali, veoma intenzivni, traju neuobičajeno dugo ili su praćeni sudarima sa nameštajem, padovima ili nekontrolisanim ponašanjem, to može biti znak nedostatka adekvatne fizičke i mentalne stimulacije. Takođe, može ukazivati na stres, frustraciju ili anksioznost.
Posebnu pažnju treba obratiti na „zumije“ kod starijih pasa ili onih koji imaju zdravstvene probleme, kao što su problemi sa zglobovima ili srcem. Nagli i nekontrolisani pokreti mogu predstavljati rizik za njihovo zdravlje. U takvim situacijama, važno je ne kažnjavati psa ili pokušavati da ga smirite vikom ili jurnjavom, već preispitati njegovu dnevnu rutinu: koliko se šeta, koliko se igra, koja je količina mentalne stimulacije i koliko vremena provodi u mirnom okruženju.
Razumevanje uzroka „zumija“ može pomoći vlasnicima da bolje upravljaju energijom svog psa. Redovne šetnje, igra i mentalne izazove mogu pomoći u smanjenju učestalosti ovih epizoda. Ako pas često pokazuje znake uzbuđenja ili stresa, možda je potrebno razmisliti o dodatnim aktivnostima koje će zadovoljiti njegove potrebe.
U zaključku, „zumi“ su normalna pojava kod pasa i često su znakovi sreće i zdravlja. Međutim, važno je obratiti pažnju na učestalost i intenzitet ovih epizoda, kao i na opšte zdravstveno stanje psa. Uz pravilnu brigu i pažnju, vlasnici mogu osigurati da njihovi ljubimci budu srećni, zdravi i emocionalno stabilni.
