Sa prvim hladnijim danima i padavinama dolaze i novi problemi za vozače – mokro lišće na kolovozima. Iako većina očekuje izazove poput magle ili poledice, malo ko razmišlja o tome da slojevi lišća mogu biti jednako klizavi kao i crni led. Stručnjaci upozoravaju da ova pojava svake jeseni značajno povećava rizik od proklizavanja i saobraćajnih nezgoda.
Mokro lišće može višestruko produžiti zaustavni put automobila, a naročito je opasno u krivinama i pri naglom kočenju. Istraživanja pokazuju da skoro trećina nesreća u jesenjim mesecima nastaje na mokrim kolovozima, pri čemu lišće igra veliku ulogu. Osim što ugrožava bezbednost, ono može i oštetiti vozilo: začepiti odvode, dovesti do korozije ili smanjiti efikasnost ventilacije.
Stručnjaci savetuju vozače da pre svake vožnje odvoje samo dva minuta za pregled automobila. Evo šta obavezno treba proveriti:
– Ukloniti lišće sa vetrobrana, brisača i retrovizora – da biste imali potpunu vidljivost.
– Očistiti haubu i ventilacione otvore – kako ne bi došlo do blokade odvoda i oštećenja klime.
– Izbegavati parkiranje ispod drveća – jer se lišće i smola brzo nakupljaju i mogu oštetiti lak.
– Nositi rukavice ili malu četku u vozilu – za brzo i bezbedno uklanjanje mokrog lišća.
– Na putu voziti sporije i povećati razmak – jer se površine prekrivene mokrim lišćem ponašaju poput leda.
Zanemarivanje ovih sitnica može skupo koštati. Od začepljenih odvoda i curenja vode u kabinu, do profesionalnog poliranja zbog oštećenja laka – troškovi lako mogu dostići hiljade evra. A ono što je još važnije, nepažnja može ugroziti živote.
Kroz jesenje mesece, kada lišće opada, vozači bi trebali biti posebno oprezni. Svake godine se beleže brojne nesreće uzrokovane klizavim kolovozima, a mokro lišće može da stvori veoma opasne uslove za vožnju. U situacijama kada je lišće natopljeno kišom, može doći do stvaranja klizave površine koja može dovesti do gubitka kontrole nad vozilom.
Jedna od ključnih preporuka je da vozači prilagode svoju brzinu uslovima na putu. U krivinama ili na mestima gde se lišće nakuplja, vožnja bi trebala biti sporija kako bi se smanjio rizik od proklizavanja. Takođe, povećanje razmaka između vozila može pomoći u izbegavanju sudara, posebno u slučaju naglog kočenja.
Pored bezbednosti vožnje, vozači bi trebali obratiti pažnju i na stanje svog vozila. Redovno pročišćavanje odvoda i ventilacionih otvora može sprečiti nakupljanje vode i potencijalne kvarove, dok će uklanjanje lišća sa vetrobrana i brisača obezbediti bolju vidljivost.
Osim toga, vozači bi trebali biti svesni da lišće može uticati na druge aspekte vožnje. Na primer, lišće koje se nagomila na kolovozima može stvoriti prepreke ili skrivene opasnosti, kao što su udarne jame ili oštećenja na putu koja nisu odmah uočljiva.
Zato je važno razviti naviku redovnog pregleda vozila pre vožnje, posebno u jesenjim mesecima. Dva minuta koja se potroše na proveru stanja automobila mogu značiti razliku između bezbedne vožnje i potencijalno opasne situacije na putu.
Uzimajući sve ovo u obzir, jasno je da i naizgled bezazleno mokro lišće može predstavljati ozbiljnu pretnju za vozače. Svesnost o rizicima i preduzimanje jednostavnih koraka može značajno smanjiti mogućnost saobraćajnih nesreća i oštećenja vozila. Uvek je bolje biti oprezan i pripremljen nego se suočiti s neželjenim posledicama.
