Iako je voće trenutno u dobrom stanju, voćari se suočavaju s najosetljivijim delom sezone – periodom mogućih prolećnih mrazeva. Ove godine, rizik je dodatno pojačan zbog ranijeg početka vegetacije, što može ozbiljno ugroziti rod. Stručnjaci upozoravaju da su mogućnosti zaštite u mnogim voćnjacima ograničene zbog nedostatka radne snage, vode i skupe opreme.
Radiša Đurđević iz sela Osladić kod Osečine, koji se bavi voćarstvom, ranijih godina je pokušavao da zaštiti svoj zasad od mraza koristeći metodu zadimljavanja. Iako je ova metoda davala određene rezultate, ove godine, prema njegovim rečima, uslovi nisu povoljni, jer nema dovoljno radne snage za organizaciju ovog procesa. „Postoji i metoda orošavanja velikom količinom vode uz velike atomizere, ali za to je potrebna ogromna količina vode, a mi je nemamo. Tako da je i to neizvodljivo. Nadamo se samo da mraza neće biti, jer ove godine ne možemo ništa da preduzmemo kada je reč o zaštiti,“ ističe Đurđević.
U međuvremenu, stručnjaci iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Valjevo upozoravaju na rizik od prolećnih mrazeva. Jovan Milinković napominje da voće, zbog ranijeg kretanja vegetacije, postaje posebno osetljivo u ovom periodu. „Proizvođači imaju veoma ograničen izbor mera koje mogu da primene. Jedna od mogućnosti je da okreče stabla, jer bela boja delimično odbija svetlost, pa se stabla sporije zagrevaju,“ objašnjava Milinković.
Jedan od retkih antifrost sistema u ovom delu Srbije koristi se u oglednom voćnjaku Poljoprivredne škole u Valjevu. Profesor Nikola Spasojević objašnjava da se u ovom voćnjaku koristi savremeni pulsni antifrost sistem sa mikropulsatorima. „U periodu kada postoji opasnost od niskih temperatura, mikropulsatori orošavaju voćnjak. Na površini cveta stvara se tanak sloj leda. Iznad leda temperatura je ispod nule, ali ispod tog sloja ostaje na nula stepeni, čime se sprečava oštećenje cveta,“ navodi Spasojević.
Iako ova tehnologija pokazuje pozitivan efekat, postoje ozbiljna ograničenja, kao što je velika potrošnja vode. Nažalost, malo voćara razmišlja o uvođenju savremenih sistema zaštite, najviše zbog visokih ulaganja i ograničenih resursa. Kao rezultat toga, rod u voćnjacima će i ove sezone u velikoj meri zavisiti od vremenskih prilika i temperaturnih oscilacija tokom perioda cvetanja.
Stručnjaci su saglasni da je neophodno pronaći rešenja koja će omogućiti voćarima da se bolje zaštite od mraza. Preporučuje se povećanje svesti o značaju savremenih tehnologija i mogućnostima koje one nude za smanjenje šteta od prolećnih mrazeva.
Osim ulaganja u savremene sisteme, voćari bi trebali razmisliti o mogućnostima saradnje i zajedničkog korišćenja resursa, što bi moglo smanjiti troškove i povećati efikasnost zaštite. Takođe, važno je da se razvijaju i lokalni programi podrške za voćare, kako bi im se olakšalo pristupanje modernim tehnologijama i resursima.
U ovom trenutku, voćari mogu samo da se nadaju da će se prolećni mrazevi zaobići njihove zasade, dok se istovremeno suočavaju sa izazovima koje donosi sezona. Sa sve većim klimatskim promenama, od suštinske je važnosti da se razviju strategije koje će pomoći voćarima da se prilagode i obezbede stabilan i kvalitetan rod.
