Vlada Crne Gore je napravila značajan iskorak u unapređenju zakona o igrama na sreću, jer novi zakon, koji je implementiran, daje državi konkretne mehanizme kontrole, za razliku od prethodnog zakonskog okvira koji je decenijama koristila privilegovana lica i interesne grupe za pranje novca. Analitičar Vesko Pejak iz pokreta Alternativa Crna Gora smatra da je ključna promena napuštanje koncesionog modela i prelazak na sistem licenci.
Prema novom zakonu, država ima pravo da odbije izdavanje ili oduzme licencu priređivačima igara na sreću ukoliko postoji sumnja u poreklo kapitala ili kršenje zakona. Ranije su koncesije bile gotovo neotuđive, a država je imala minimalne prihode od jedne od najprofitabilnijih industrija u zemlji. Pejak naglašava da su kladionice rasle nekontrolisano i služile kao mehanizam za legalizaciju prljavog novca, a novi zakon pokušava da prekine taj lanac.
Izmena zakona o porezu na dohodak fizičkih lica, koja je stupila na snagu 1. januara, predviđa obavezu priređivača igara na sreću da obračunavaju porez na dobitke od 50 do 1.500 evra po stopi od 10%, dok se za dobitke veće od 1.500 evra obračunava 15%. Pejak ukazuje na to da su otpori za usvajanje ovog zakona bili jaki, ne samo ekonomski, već i mentalno. Razlike u potpisivanju peticija za neradnu nedelju i ukidanje poreza na dobitke od klađenja pokazuju da se Vlada suočava ne samo sa sumnjivim poslovnim grupama, već i sa pogrešno formiranim društvenim navikama.
Lutrija Crne Gore, koja je dugo služila kao paravan za netransparentne poslove, takođe je predmet kritika. Pejak ističe da njeno poslovanje odavno zaslužuje detaljno ispitivanje, što ranije nije bilo moguće zbog nedostatka političke volje. Novi zakon se ne može smatrati savršenim, ali je nužni prvi korak ka regulaciji oblasti koja je godinama bila simbol sistemske slabosti države.
Lider Slobodne Crne Gore, Vladislav Dajković, ukazuje na to da Lutrija nije propala sama od sebe, već su je decenijama koristili kao politički i finansijski bankomat. On napominje da su se preko državnih firmi zapošljavali partijski kadrovi, sklapali sumnjivi ugovori i izvlačio novac. U takvom sistemu, rezultat su urušene institucije, uništena preduzeća i izgubljena radna mesta.
Samo mesec dana od početka primene novog zakona, Udruženje priređivača igara na sreću (UPIS) je saopštilo da je AD Lutrija Crne Gore, nakon 76 godina postojanja, prinuđena da od 5. februara obustavi svoju delatnost.
Nik Đeljošaj, lider Albanske alternative, podseća na to da je pre dve godine uslovio ulazak u Vladu zabranom rada kladionica u Crnoj Gori. Iako je on sada ministar ekonomskog razvoja, kladionice nisu zatvorene. Đeljošaj ukazuje na to da je preduzeće bilo prinuđeno da otpusti više od 500 zaposlenih zbog, kako kaže, „kontinuiranog pravnog nasilja i progona“ od strane nadležnih državnih organa. Danas, u preduzeću radi samo 25 zaposlenih, dok nastavljaju sa proizvodnjom i emitovanjem televizijskog programa.
Ovakva dinamika u regulaciji igara na sreću u Crnoj Gori ukazuje na to koliko je važno uspostaviti transparentan i odgovoran sistem koji će omogućiti kontrolu nad ovim sektorom. Novi zakon može biti prvi korak ka ozdravljenju industrije koja je bila pogođena korupcijom i netransparentnim poslovanjem. Ova promena može doneti ne samo veće prihode za državu, već i veće poverenje građana u institucije.
