Donald Tramp je nedavnom izjavom o ponovnom fokusiranju na pitanje Kosova poslao jasnu poruku, prvenstveno Aljbinu Kurtiju, premijeru Kosova. Ova najava dolazi nakon Trampovog prvog mandata, kada je uspeo da spreči eskalaciju sukoba između Srbije i Kosova u rat, a analitičari smatraju da se trenutna situacija može ponoviti. Kurti bi, prema nekim procenama, mogao izgubiti vlast kao što je to bio slučaj 2020. godine kada je američka administracija pod pritiskom uklonila njegovu vladu.
Tramp je u svom obraćanju naglasio da su neke odluke njegovog prethodnika, Džoa Bajdena, „narušile dugoročnu perspektivu“ odnosa Beograda i Prištine, i izrazio spremnost da tu perspektivu ponovo „popravi“. Dodatno, povezao je situaciju na Kosovu sa aktuelnim sukobima u svetu, poput onog između Izraela i Irana.
Zoran Milivojević, bivši diplomata, ističe da Trampova izjava sugeriše tri ključne stvari: da Tramp ne zaboravlja na Srbiju i srpski narod, da se kosovsko pitanje i dalje nalazi u njegovoj agendi, te da ostaje privržen Vašingtonskom sporazumu kao modelu za rešavanje krize. Ovaj sporazum iz 2020. godine se oslanjao na mirne i političke metode, često kroz pragmatične ekonomske mehanizme.
Milivojević naglašava da Tramp verovatno razmatra ovaj model kao validan pristup rešavanju kriza, jer vodi ka kompromisu i uzima u obzir realno stanje na terenu. U tom smislu, ukazuje na brutalne akcije prištinskih vlasti prema srpskim pripadnicima MUP-a, koje karakteriše kao etničko čišćenje. Prema njegovim rečima, Tramp bi mogao reagovati na sličan način kao tokom svog prvog mandata, ukoliko Američka administracija odluči da se ponovo angažuje u kosovskoj temi.
Podseća da je Kurti 2020. godine, pod pritiskom američke administracije, izgubio vlast, i ukazuje da politika koju on sprovodi ne odgovara interesima SAD. Milivojević smatra da su prioriteti Amerikanaca trenutno drugačiji, fokusirajući se na Bliski istok i Ukrajinu, ali da Trampova nedavna izjava može značiti da se kosovsko pitanje ponovo stavlja na dnevni red.
Bivši prištinski diplomata Avni Arifi takođe smatra da samo SAD mogu osigurati uspeh na Balkanu, podsećajući da su svi napori bez američkog vođstva propali od raspada Jugoslavije. On kritikuje trenutni učinak Kurtijeve vlade, navodeći da je proces dijaloga u kliničkoj smrti i da je neophodno povratiti američko vođstvo kako bi se postigao uspeh.
Ipak, Kurti se čini da nije spreman da menja svoj stav prema Beogradu i postavlja uslove za nastavak dijaloga, insistirajući da normalizacija odnosa nije moguća bez ispunjavanja nekih osnovnih zahteva od strane Srbije, poput izručenja Milana Radoičića. On tvrdi da Srbija krši osnovni sporazum postignut između dve strane i da je pritisak na Beograd ključan za napredak.
U svetlu Trampove najave o ponovnom angažovanju u kosovskoj temi, postavlja se pitanje kako će se dalje razvijati situacija na Balkanu, posebno u odnosu na Kurtijevu vladu i njene prioritete. Očigledno je da će naredni period biti pun izazova, a moguće je da će Trampovo vođstvo doneti bolne odluke i zahteve za sve strane uključene u ovaj kompleksan sukob.
Sve u svemu, Trampova najava može značiti prekretnicu u pristupu američke administracije prema Kosovu i Srbiji, a reakcije i delovanje Aljbina Kurtija će biti pod pažljivim okom, kako analitičara, tako i šire javnosti. U tom kontekstu, ključna pitanja ostaju: kako će se odvijati dijalog između Beograda i Prištine, i da li će Trampova politika promeniti trenutni kurs događaja na Balkanu?
