Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Nišu, uhapšen je Lj. T. (1944) iz Prikovca kod Svrljiga, koji se sumnjiči za ubistvo J. M. (1945) iz istog sela. Incident se odigrao u ataru sela Prikovca tokom svađe između osumnjičenog i žrtve, kada je Lj. T. pucao u J. M. iz puške za koju nije imao dozvolu. Povrede koje je J. M. zadobio bile su smrtonosne, a telo je osumnjičeni sakrio u ataru sela Radenkovac kod Svrljiga, gde je juče pronađeno.
Policija je obavila uviđaj, a naložena je i obdukcija kako bi se utvrdile tačne okolnosti smrti. Protiv Lj. T. vodiće se postupak za krivično delo ubistva prema članu 113 Krivičnog zakona, kao i za nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija prema članu 348. st. 4. u vezi sa st. 1 Krivičnog zakona.
Osim ovog slučaja, Više javno tužilaštvo u Nišu zadržalo je i D. R. (1998) iz Niša i D. J. (1996) iz Sečanice, zbog sumnje da su kao saizvršioci počinili krivično delo nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja. Oni su osumnjičeni da su, bez dozvole nadležnog organa, držali veću količinu oružja. U mlinu D. J. u Loćiki kod Niša pronađeno je osam pištolja nepoznate marke, jedna lovačka puška i pet metaka nepoznatog kalibra. Takođe, u porodičnoj kući D. R. u Tešici, pronađen je još jedan pištolj nepoznate marke.
Ovi slučajevi ukazuju na sveprisutni problem nedozvoljenog oružja u društvu, kao i na potrebu za strožim zakonima i regulativama u vezi sa oružjem i njegovim posjedovanjem. Prema podacima, broj oružanih incidenata u Srbiji je u porastu, što postavlja pitanje sigurnosti građana i policijskih snaga.
Uprkos naporima vlasti da se problem reši, mnogi građani i dalje poseduju oružje bez potrebnih dozvola. Ova situacija može dovesti do ozbiljnih posledica, uključujući nasilje i smrt, kao što je to bio slučaj sa J. M.
S obzirom na porast broja oružanih incidenata, stručnjaci upozoravaju na potrebu za edukacijom građana o bezbednosti oružja i njegovom pravilnom korišćenju. Takođe, važno je da se pojačaju inspekcijski nadzori i kontrole nad oružjem koje građani poseduju, kako bi se sprečilo dalje širenje ilegalnog oružja.
U ovom kontekstu, pravni sistem Srbije suočava se s izazovom da pronađe ravnotežu između prava građana na posjedovanje oružja i potrebe za zaštitom javne sigurnosti. Povećanje kazni za nedozvoljeno držanje oružja moglo bi poslužiti kao deterrent za potencijalne prekršitelje, dok bi istovremeno trebalo raditi na izgradnji poverenja između građana i policije.
S obzirom na ozbiljnost situacije, važno je da se svi akteri u društvu, uključujući vladu, policiju, pravosudne organe i nevladine organizacije, udruže u borbi protiv ilegalnog oružja i nasilja. Samo zajedničkim naporima može se postići trajno rešenje ovog problema.
Konačno, slučaj Lj. T. i ostali povezani incidenti služe kao podsetnik na važnost pravne regulative i odgovornosti pojedinaca kada je reč o posedovanju i korišćenju oružja. U društvu gde su oružani sukobi postali sve učestaliji, od suštinske je važnosti da se obezbedi sigurnost svih građana kroz odgovarajuće mere i zakonske propise.
