Ministar za evropske integracije, Nemanja Starović, istakao je na Ambasadorskoj konferenciji u Beogradu da je Srbija, prema procenama Evropske komisije, najspremniji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU), odmah iza Crne Gore. Ova ocena nije njegova lična, već se može pročitati iz godišnjih izveštaja Evropske komisije o napretku država kandidata. Starović je naglasio da, iako Srbija ima određene izazove u vezi sa političkim kriterijumima, opšti nivo spremnosti je takav da se Srbija nalazi ispred Severne Makedonije, Albanije i Bosne i Hercegovine.
Starović je podsetio na Kopenhagenske kriterijume, koji uključuju set ekonomskih, pravnih i političkih kriterijuma koji se uzimaju u obzir u procesu pridruživanja. Iako politički kriterijumi mogu uticati na ocene, on smatra da oni ne odgovaraju uvek opštem nivou spremnosti koji Evropska komisija procenjuje. Ova situacija stvara apsurd u procesu integracije, jer se neki kandidati, koji su ocenjeni kao „frontrunneri“, možda ne nalaze na istom nivou spremnosti kao Srbija.
Severna Makedonija se, prema Staroviću, nalazi tik iza Srbije po opštem nivou spremnosti, ali nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje, dok je Albanija, koja je sledeća u redu, otvorila sve pregovaračke klastere. Starović je naglasio da je Srbija prva zemlja koja je prihvatila novu metodologiju pristupnih pregovora, koja uključuje grupisanje poglavlja u klastere, ali još uvek nije otvorila sve klastere.
Srbija je, prema rečima ministra, posvećena procesu evropskih integracija, koji je jedan od prioriteta srpske spoljne politike. On veruje da ovaj put predstavlja srpski državni i nacionalni interes, te da mora biti predmet interesa i rada celokupne diplomatske mreže, a ne samo ambasada u zemljama članicama EU. Starović je takođe naglasio da postoji interesovanje i podrška za put Srbije ka evropskim integracijama i od strane mnogih neevropskih aktera, uključujući Sjedinjene Američke Države, Japan, Švajcarsku i Norvešku.
Ova izjava ministra Starovića dolazi u trenutku kada se Srbija suočava sa raznim izazovima na svom putu ka članstvu u EU. Proces evropskih integracija zahteva ispunjavanje mnogih kriterijuma, koji se često razlikuju od političkih do ekonomskih i pravnih. Srbija, iako je napredovala u mnogim oblastima, i dalje se suočava sa preprekama koje uključuju političku stabilnost, vladavinu prava i ljudska prava.
Dodatno, Starović je upozorio na apsurd situacije kada se neki kandidati, koji su možda politički aktivniji ili imaju bolje diplomatske veze, ocenjaju kao napredniji, dok se u stvarnosti njihova spremnost za članstvo u EU može smatrati nižom od Srbije. Ova situacija može izazvati frustracije među građanima i političkim liderima u Srbiji, koji žele da vide brži proces integracije.
U svetlu ovih izjava, budućnost Srbije u EU zavisi od sposobnosti da prevaziđe izazove i ispuni sve potrebne kriterijume. Starović je jasno stavio do znanja da je put ka članstvu u EU od suštinskog značaja za Srbiju, a podrška od strane drugih zemalja može pomoći u ovom procesu. Srbija će morati da nastavi sa reformama i da radi na poboljšanju svojih institucionalnih kapaciteta kako bi osigurala da ostane među vodećim kandidatima za članstvo u EU.
Na kraju, iako je Srbija trenutno ocenjena kao najspremniji kandidat, izazovi su i dalje prisutni, a uspeh u procesu integracije zahteva zajedničke napore svih aktera u zemlji. Starović je optimističan da će Srbija nastaviti sa napretkom i da će na kraju ostvariti svoj cilj – punopravno članstvo u Evropskoj uniji.
