Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež upozorio je na ozbiljne posledice koje trenutno trpe ekonomije Zapadnog Balkana zbog birokratskih prepreka i neadekvatne reakcije Evropske unije na boravak profesionalnih vozača unutar Šengenske zone. Prema njegovim rečima, šteta iznosi oko 100 miliona evra dnevno, isključivo zbog izvoza robe, a situacija dodatno pogoršava kazne koje kompanije plaćaju zbog neisporučene robe, koje se kreću između 10.000 i 50.000 evra dnevno.
Tokom posete graničnom prelazu Batrovci, gde je teretni saobraćaj blokiran, Čadež je istakao kako trenutna situacija ozbiljno ugrožava poslovanje hiljada kompanija i stabilnost lanaca snabdevanja. On je naglasio da se ovakvo stanje ne može smatrati običnim incidentom, već ozbiljnim problemom koji zahteva hitno rešenje.
Čadež je ukazao na to da, za razliku od ranijih kriza izazvanih globalnim faktorima poput pandemije kovida ili blokade Sueckog kanala, aktuelna kriza nije rezultat spoljnog uticaja, već nefleksibilnosti evropske administracije. Privrednici iz Srbije, Severne Makedonije, Albanije i Crne Gore već više od dve godine ukazuju na problem, zajedno sa kompanijama iz EU koje posluju u regionu, ali rešenja još uvek nema. „Imamo paradoksalnu situaciju u kojoj Evropa i evropske kompanije same sebe koče i blokiraju“, istakao je Čadež.
Prema njegovim rečima, zabrinutost kompanija raste, a trenutna situacija dodatno se pogoršava hapšenjem vozača. U poslednjih sedam dana, samo u Nemačkoj, uhapšeno je devet vozača zbog primene evropskih pravila koja se prema njima tretiraju kao prema ilegalnim migrantima, što dodatno usložnjava situaciju u snabdevanju i funkcionisanju evropske ekonomije. „Ovo nije problem samo Zapadnog Balkana, već cele Evrope“, naglasio je Čadež i izrazio nadu da će evropska administracija reagovati na ovakvo stanje.
Mirko Bjelobrk, član Upravnog odbora Poslovnog udruženja „Međunarodni transport“, istakao je da su blokade teretnih terminala na graničnim prelazima trenutno jedini način da se glas prevoznika čuje u Evropskoj uniji. On je naglasio da kontakti s evropskim institucijama traju od 2014. godine, ali da su u poslednje tri godine intenzivirani bez konkretnih rešenja. Bjelobrk je izrazio očekivanje da će zajedničkim delovanjem biti obezbeđeni uslovi za nesmetan rad međunarodnog transporta.
Filip Simović, predsednik Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore, naglasio je da blokade nisu prolazni incident, već sistemsko upozorenje za domaću privredu i odnose između evropske i srpske ekonomije. Kako je rekao, nemačka privreda je ekstremno pogođena blokadama, s obzirom na to da Srbija izvozi robu u vrednosti od pet milijardi evra godišnje, što predstavlja dnevni gubitak između 100 i 150 miliona evra.
Prevoznici sa Zapadnog Balkana započeli su blokade teretnog saobraćaja na graničnim prelazima sa zemljama Šengena, kao meru krajnje nužde zbog ograničenja boravka profesionalnih vozača. Najavljeno je proširenje blokada na alternativne prelaze sa Bugarskom, kao što su Mokranje kod Negotina i Ribarce kod Bosilegrada.
Privredna komora Srbije radi na hitnom rešavanju ovog problema u saradnji sa komorama regiona. Kao moguća rešenja, predložena su uvođenje posebne vize ili dozvole za profesionalne vozače koja bi važila u celoj Šengenskoj zoni, povećanje broja dozvoljenih dana boravka i izuzimanje vozača iz sistema ulaska i izlaska (EES) do postizanja trajnog rešenja.
Ova situacija zahteva hitnu reakciju svih relevantnih aktera, kako bi se obezbedila stabilnost i funkcionalnost transportnog sektora, koji je ključan za ekonomiju regiona i šire. Ekonomije Zapadnog Balkana suočavaju se sa izazovima koje mogu ugroziti njihov rast i razvoj, a rešenja su potrebna kako bi se obezbedila sigurnost i efikasnost u međunarodnom transportu.
