Italijanski senatori su nedavno predstavili nacrt zakona koji se fokusira na povećanje odgovornosti digitalnih platformi u vezi sa načinom na koji distribuiraju sadržaj korisnicima. Ovaj zakon dolazi u kontekstu rastuće zabrinutosti oko zavisnosti od društvenih mreža, a podržava ga opoziciona Demokratska partija (PD).
Predlog zakona zahteva da platforme prestanu sa automatskim profilisanjem korisnika, kao i da obezbede veću transparentnost u radu algoritama koji odlučuju o sadržaju koji korisnici vide. Senator PD, Antonio Ničita, istakao je da algoritmi nisu slučajni, već su dizajnirani da drže korisnike što duže na platformama. Prema njegovim rečima, svaki put kada se korisnik prijavi na društvenu mrežu, algoritam donosi odluku o tome šta će mu biti prikazano, s ciljem da ga zadrži na ekranu.
Nacrt zakona takođe naglašava da dizajn algoritama predstavlja korporativni izbor koji ima značajne posledice, te predviđa odgovornost platformi za način na koji se sprovodi distribucija sadržaja. Ova odgovornost može uključivati i potencijalne sankcije za platforme koje ne ispune zahteve propisane zakonom.
Osim toga, u okviru vladajuće koalicije, partija Liga predložila je zabranu korišćenja društvenih mreža za decu mlađu od 14 godina. Ova inicijativa je inspirisana sličnim merama koje su već usvojene ili su u razmatranju u drugim zemljama, a cilj joj je zaštita dece od potencijalno štetnog sadržaja i zavisnosti od društvenih mreža.
U međuvremenu, Australijska agencija za bezbednost na internetu najavila je da razmatra tužbu protiv velikih društvenih mreža poput Fejsbuka, Instagrama, Snepčeta, Tiktoka i Jutjuba. Ova agencija tvrdi da ovi platforme ne preduzimaju adekvatne mere kako bi sprečili decu mlađu od 16 godina da otvore naloge. Iako je pet miliona naloga deaktivirano, veoma je zabrinjavajuće što je veliki broj dece i dalje imao pristup tim platformama, kreirajući nove naloge i zaobilazeći sisteme provere starosti.
Komesarka za e-bezbednost, Džuli Inman Grant, izjavila je da se i pored napora da se smanji broj lažnih naloga, veliki broj dece i dalje uspeva da se registruje na ovim mrežama. Ako se utvrdi sistemsko nepoštovanje zakona, sudovi bi mogli izreći kazne do 49,5 miliona australijskih dolara, prema zakonu koji stupa na snagu 10. decembra 2025. godine.
Ministarka komunikacija Australije, Anika Vels, izjavila je da su kritikovane platforme „namerno nepoštovale australijski zakon“. Stručnjaci ističu da će sudovi imati ključnu ulogu u odlučivanju o tome da li su platforme preduzele „razumne korake“ za zaštitu dece.
S druge strane, tužbe koje su pokrenuli Reddit i Projekat digitalne slobode osporavaju zakon kao neustavan, tvrdeći da krši implicitnu slobodu političke komunikacije u Australiji. Ova pravna borba može imati dalekosežne posledice na način na koji se reguliraju digitalne platforme i zaštita korisnika, posebno dece.
Ove inicijative, kako u Italiji, tako i u Australiji, pokazuju rastuću svest o potrebama za regulacijom digitalnog prostora i zaštitom korisnika od potencijalno štetnih efekata društvenih mreža. Dok se borba protiv zavisnosti od društvenih mreža nastavlja, važno je pronaći ravnotežu između slobode izražavanja i zaštite najranjivijih grupa u društvu. Očekuje se da će se u budućnosti pojaviti još više sličnih zakonskih okvira koji će se baviti ovim pitanjima i oblikovati način na koji društvene mreže funkcionišu.
