Pred Višim sudom u Nišu danas je započelo pripremno ročište po tužbi koju je Stojanka Đokić podnela protiv Gorana Džonića, pravosnažno osuđenog na doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva njenog sina Gorana, snaje Gordane i unuke Lidije, 26. septembra 2021. godine u selu Moravac, nadomak Aleksinca. Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti i otvorio važna pitanja o pravdi i naknadi za žrtve nasilja.
Stojanka Đokić pokrenula je postupak za naknadu materijalne štete u iznosu od 1,5 miliona dinara, koji obuhvata troškove sahrane, izradu spomenika i verske običaje. Pored toga, zahteva i 6 miliona dinara zbog duševnog bola koji je pretrpela usled gubitka najbližih. Prema rečima njenog punomoćnika, advokata Miroslava Ristića, Džonić, koji izdržava kaznu u KPZ Požarevac, angažovao je advokata i izneo prigovor da tokom krivičnog postupka zbog zdravstvenih problema nije bio uračunljiv. Sud je na današnjem ročištu usvojio predlog za novo neuropsihijatrijsko veštačenje.
Advokat Ristić je za medije izjavio: „Očekujemo da do sledećeg ročišta nalaz veštaka bude gotov i nadamo se pozitivnom nalazu u smislu da je reč o osobi koja jeste u uračunljivom stanju.“ On je dodao da je Džonić već bio veštačen u krivičnom postupku i proglašen uračunljivim, što ukazuje na to da je ovo još jedan pokušaj da se odugovlači postupak i dodatno povredi porodica žrtava.
Pored zahteva za naknadu duševnih boli, Stojanka Đokić će u drugom postupku tražiti i povraćaj novca koji je Džonić protivpravno prisvojio nakon ubistava. Ova suma obuhvata oko 37.000 evra, 1.380.000 dinara, skoro 4.000 švajcarskih franaka i 1.850 dolara, koje je Džonić uzeo od Gorana Đokića, koji mu je, inače, bio rođak. Međutim, sud je tu imovinu trajno oduzeo u korist države, što znači da će porodica morati da pokrene novi spor protiv Republike Srbije kako bi pokušala da je povrati.
Zločin za koji je Džonić osuđen bio je brutalno ubistvo. TELA troje Đokića pronađena su spaljena i zakopana kod jedne jame u ataru sela Moravac, nekoliko dana nakon što je prijavljen njihov nestanak. Prema presudi Višeg suda u Nišu, Džonić ih je ubio radi sticanja imovinske koristi, a potom pokušao da prikrije zločin. Utvrđeno je da je uzeo veću sumu novca, koju je pronašao u Goranovom vozilu.
Advokat Ristić je naglasio da je reč o imovini pokojnih, koju je Džonić uzeo i pokušao da sakrije, ali je na kraju pronađena. „Smatramo da porodica ima puno pravo da traži povraćaj tih sredstava. Naravno, niko ne može da nadoknadi gubitak najmilijih, ali ovo je minimum pravne satisfakcije koju zakon dopušta,“ rekao je Ristić.
Ovaj slučaj ne samo da postavlja pitanja o pravdi i odgovornosti, već i o sistemu pravde u Srbiji. Mnogi se pitaju kako je moguće da jedan osuđeni ubica ima mogućnost da odugovlači postupak i dodatno povređuje porodicu žrtava. U društvu koje se suočava sa sve većim problemima nasilja i kriminala, ovakvi slučajevi zahtevaju hitnu pažnju i reforme kako bi se osiguralo da pravda bude zadovoljena.
U ovom trenutku, porodica Đokić se suočava sa neizvesnošću i bolom gubitka. Iako pravosudni sistem omogućava određene procedure za naknadu štete, emocionalna cena koju su platili je neprocenjiva. Njihova borba simbolizuje borbu mnogih porodica koje su postale žrtve nasilja i kriminala, a koje se nadaju da će pravda na kraju biti zadovoljena.
