U Zagrebu je danas objavljeno da je stopa registrovane nezaposlenosti u Hrvatskoj porasla u decembru 2025. godine, dostigavši 4,6 odsto, što je povećanje u odnosu na novembarskih 4,5 odsto. Ova stopa predstavlja najviši nivo nezaposlenosti od aprila te godine, prema podacima Državnog zavoda za statistiku (DZS). U decembru je broj nezaposlenih porastao za 1,9 odsto, što znači da je trenutno 82.625 ljudi bez posla, što je devetomesečni maksimum.
Kada se posmatraju žene, njihov broj među nezaposlenima porastao je za 1,6 odsto, dok je stopa registrovane nezaposlenosti među ženama iznosila 5,2 odsto. Ovi podaci ukazuju na zabrinjavajući trend koji se može primetiti u poslednjem mesecu prošle godine, kada je ukupan broj zaposlenih u Hrvatskoj smanjen za jedan odsto, na 1,72 miliona. To znači da se tržište rada suočava sa izazovima, a broj radno sposobnih osoba koje učestvuju u radu blago je pao za 0,9 odsto, na 1,8 miliona.
U okviru zaposlenosti u pravnim licima, zabeležen je pad broja zaposlenih od jedan odsto, a najveći gubitak radnih mesta desio se u sektorima smeštaja i ugostiteljstva, gde je zaposlenost opala za četiri odsto. Ova informacija dolazi u trenutku kada se Hrvatska suočava sa izazovima u vezi sa turističkom sezonom, koja igra ključnu ulogu u ekonomiji zemlje.
Pored sektora ugostiteljstva, pad broja zaposlenih registrovan je i u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, koji su smanjeni za 1,3 odsto, kao i u građevinarstvu i prerađivačkoj industriji, gde je smanjenje takođe iznosilo 1,3, odnosno 1,2 odsto. Ovi podaci pokazuju da su ključni sektori hrvatske ekonomije pod pritiskom, što može imati dugoročne posledice po ekonomski razvoj zemlje.
S druge strane, postoji i nekoliko sektora koji su zabeležili skroman rast zaposlenosti. Na primer, u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) zabeležen je rast od 0,1 odsto, dok su zdravstvene i socijalne delatnosti zabeležile rast od 0,2 odsto. Ovi pozitivni trendovi mogu ukazivati na promene u potražnji za radnicima u različitim industrijama, posebno u kontekstu digitalizacije i starenja populacije.
Iako ovi podaci ukazuju na određene pozitivne aspekte u pogledu zaposlenosti, sveukupno stanje na tržištu rada u Hrvatskoj ostaje zabrinjavajuće. Povećanje stope nezaposlenosti i pad broja zaposlenih u ključnim sektorima ukazuju na potrebu za daljim ekonomskim reformama i strategijama koje bi mogle podstaći rast i zapošljavanje.
Vlada i nadležni organi suočavaju se sa izazovima u pronalaženju rešenja koja će podržati tržište rada i smanjiti nezaposlenost, naročito među mladima i ženama. Takođe, potrebno je raditi na poboljšanju uslova rada i stvaranju novih radnih mesta, kako bi se osiguralo da se hrvatska ekonomija oporavi i prevaziđe trenutne teškoće.
U zaključku, tržište rada u Hrvatskoj se suočava sa brojnim izazovima, a podaci o nezaposlenosti i zaposlenosti ukazuju na potrebu za hitnim i efikasnim merama. Samo kroz zajednički rad vlade, poslodavaca i radnika moguće je ostvariti dugoročne ciljeve stabilnosti i rasta na tržištu rada.
