BRATISLAVA – Stopa nezaposlenosti u Slovačkoj blago je porasla na 5,9 odsto u junu, prema izjavama analitičara Centralne banke Slovačke (NBS), Mihala Doliaka. Ovaj porast je zabeležen u trenutku kada su se pojavili znaci usporavanja na tržištu rada, a najviše nezaposlenih registrovano je u okruzima Prešov i Žilina, kao i u glavnom gradu Bratislavi.
Doliak je istakao da je jun 2023. godine doneo najznačajnije mesečno povećanje broja nezaposlenih od aprila 2021. godine, što dodatno naglašava izazove s kojima se slovačko tržište rada suočava. „Baš kao i u maju, statistiku su pojačali diplomci univerziteta, a njih je ponovo bilo više nego prošle godine“, rekao je Doliak. U isto vreme, primećeno je usporavanje priliva radno sposobnih stranaca, a neto priliv u junu bio je najniži u proteklih pet meseci.
Ova situacija ukazuje na to da je u Slovačkoj postalo sve teže pronaći posao, što potvrđuju i podaci o smanjenju broja ljudi koji su se zaposlili. Prema rečima Doliaka, sve manje nezaposlenih uspeva da pronađe zaposlenje, što može dodatno otežati situaciju na tržištu rada.
Povećanje stope nezaposlenosti može biti znak šireg ekonomskog problema, pogotovo u svetlu globalnih ekonomskih neizvesnosti i promena koje su se dogodile tokom poslednjih nekoliko godina. Stručnjaci upozoravaju da bi ovo moglo uticati na kupovnu moć građana, kao i na opštu ekonomsku stabilnost zemlje.
S obzirom na sve veći broj diplomaca koji ulaze na tržište rada, ali se suočavaju sa teškoćama u pronalaženju posla, potrebno je razmisliti o strategijama koje bi mogle pomoći mladim ljudima da se bolje integrišu u radnu snagu. Programi obuke, stažiranja i podrške preduzetništvu mogli bi biti ključni za rešavanje ovog problema.
Pored toga, usporavanje priliva stranih radnika može ukazivati na to da Slovačka možda nije više toliko atraktivna destinacija za radnu snagu iz inostranstva, što bi moglo dodatno otežati situaciju na tržištu rada. Mnogi stručnjaci ističu da je važno raditi na poboljšanju uslova rada i životnog standarda kako bi se privukli i zadržali radnici, što bi moglo doprineti smanjenju stope nezaposlenosti.
U svetlu ovih podataka, slovačka vlada bi mogla razmotriti dodatne mere za podršku zapošljavanju, kao što su povećanje investicija u obrazovanje i obuku, kao i olakšavanje procesa zapošljavanja za strane radnike. Takođe, aktivna politika zapošljavanja koja se fokusira na mlade može biti ključna za poboljšanje situacije na tržištu rada.
Osim toga, analitičari upozoravaju da bi dalje povećanje nezaposlenosti moglo imati dugoročne posledice po ekonomiju, uključujući smanjenje potrošnje i investicija, što bi moglo usporiti ekonomski rast. U tom kontekstu, važno je da se preduzmu hitne akcije kako bi se sprečilo da se ovaj trend nastavi.
U zaključku, trenutna situacija na slovačkom tržištu rada zahteva hitnu pažnju i delovanje kako bi se obezbedila bolja budućnost za sve građane. Povećanje nezaposlenosti, posebno među mladim ljudima, može imati ozbiljne posledice, te je neophodno razviti strategije koje će omogućiti lakši ulazak na tržište rada i stvaranje povoljnijeg okruženja za zaposlene.
