Srpski narod u Crnoj Gori suočio se sa novim izazovima kada je u državnom parlamentu donet Zakon o statusu potomaka dinastije Petrović Njegoš. Usvojen je pre dve noći uz glasove većine poslanika, među kojima su bili oni iz Pokreta Evropa sad, Nove srpske demokratije, Demokrata, Bošnjačke stranke, Hrvatske građanske inicijative, Albanske alijanse i ostalih albanskih partija. Ovaj zakon je izazvao uznemirenost među srpskim biračima, posebno zbog formulacije o „nasilnoj aneksiji“ Crne Gore od Srbije iz 1918. godine, koja se već dugo koristi u političkom diskursu Crne Gore.
Ovaj zakon je, prema rečima lidera Demokratske narodne partije (DNP), Milana Kneževića, bio povod za unutrašnje nesuglasice unutar koalicije „Za budućnost Crne Gore“. Knežević je istakao da je usvajanje ovog zakona dodatno potvrdilo istorijsku tezu o nasilnoj aneksiji Crne Gore. U članu 1. zakona se navodi da se zakon donosi radi „istorijske i moralne rehabilitacije dinastije Petrović Njegoš“, koja je detronizovana protivno Ustavu Kraljevine Crne Gore.
Knežević je takođe ukazao na to da su potomci dinastije Petrović, za vreme Kraljevine SHS, dobili značajna sredstva, što dodatno dovodi u pitanje tvrdnje o „okupatorskoj“ Srbiji. On je pozvao Srbe da ne trpe poniženja koja dolaze iz aktuelne vlasti, naglašavajući da su Srbi u Crnoj Gori stvorili ovu državu i da je treba ponosno braniti.
Andrija Mandić, predsednik Skupštine Crne Gore, podržao je usvajanje zakona, nazivajući ga „velikim danom“ za Crnu Goru. On je izrazio nadu da će ovaj zakon otvoriti vrata za vraćanje imovine Srpske pravoslavne crkve i dinastiji Karađorđević, koja je takođe izgubila imovinu posle 1945. godine. Mandić je čestitao princu Nikoli Petroviću Njegošu na povratku imovine, smatrajući da će ovaj proces obuhvatiti i druge verske zajednice i porodice kojima je imovina oduzeta.
Reakcije na usvajanje zakona nisu izostale. Suverenisti, poput Ivana Vujovića, izrazili su zadovoljstvo što je u zakonu ostala formulacija o „nasilnoj aneksiji“, smatrajući to uspehom svog pritiska. On je istakao da se istorija ne može prekrajati i da će oni koji su nasilno anektirali Crnu Goru ostati bez dela crnogorske zemlje.
Portparol NSD, Mirko Miličić, rekao je da se glasanje nije odnosilo na karakter ujedinjenja iz 1918. godine, već na vraćanje otuđene imovine. Ove izjave ukazuju na podeljenost unutar političkih stranaka, kao i na različite interpretacije istorije među strankama.
Premijer Milojko Spajić je preko društvenih mreža izrazio radost zbog usvajanja zakona, naglašavajući da će država podržavati rad Fondacije Petrović Njegoš sa 100.000 evra godišnje. On je istakao da je NSD stranka koja neguje monarhističke vrednosti dinastije Petrović Njegoš.
Podela među biračima je postala očigledna nakon izlaska DNP iz vlade. Knežević je ukazao na to da se kroz izmene zakona dodatno osnažuje percepcija Srbije kao okupatorske države, što dodatno komplikuje odnose između Srba i Crnogoraca. On je naglasio da je Crna Gora jedina država koja slavi svoj nestanak iz 1916. godine kao slobodu, dok se oslobođenje iz 1918. godine smatra okupacijom.
Ovaj zakon i njegove posledice pokazuju duboke podela unutar crnogorskog društva, kao i izazove s kojima se suočavaju srpske zajednice u Crnoj Gori. Očekuje se da će debate o ovom zakonu i dalje biti prisutne, što može dodatno uticati na političku stabilnost u zemlji. Srbi u Crnoj Gori će morati da se suoče sa pitanjima identiteta, istorije i budućnosti, dok će političke stranke nastaviti da se bore za svoje interese i stavove u ovoj kompleksnoj situaciji.
