Samanta Stajts (32), socijalna radnica i terapeutkinja, preživela je strašnu otmicu i 14 sati stravičnog iskustva u zvučno izolovanom bunkeru. Njen progonitelj Kristofer Tomas (39) vezao ju je, preteći joj silovanjem i ubistvom, a planirao je da inscenira njeno „utapanje“. Samanta je, koristeći psihološke taktike i pregovore, uspela da preživi i pobegne.
Ova potresna priča sada je prikazana u dokumentarcu „Stalking Samantha“ na Hulu platformi. Sve je počelo 7. oktobra 2022. godine u Trevers Sitiju, Mičigen, kada je Tomas ušao u njen dom dok je njena cimerka bila odsutna. Samanta je ležala u krevetu kada je čula škripu poda i ugledala tamnu siluetu na vratima. „Odmah sam ga prepoznala“, rekla je. Naime, ona je 2011. godine odbila njegovo udvaranje, što je pokrenulo više od decenije opsesivnog uhođenja. Iako je imala zabranu prilaska, Tomas je nastavio da je prati po supermarketima, teretanama i fudbalskim igralištima.
Tokom otmice, Tomas ju je zapušio usta, vezao ruke i noge, prekrio joj oči i odveo je u bunker koji je sam izgradio. Preteći joj smrću, rekao je da planira da je drži najmanje dve nedelje. Samanta se suočila s užasnom situacijom, ležeći na dušeku u izolovanoj sobi, misleći da je sve gotovo. Donela je tešku odluku da pristane na intimnost s njim, pod uslovom da je posle odvede kući, nadajući se da će to biti ključ za njen opstanak.
Tomas je pristao na njen „dogovor“ i odvezao je kući, ali kako bi je sprečio da ode u policiju, odvezao je njen auto na parking prodavnice alata. Ipak, Samanta se zaključala u kupatilo, pozvala prijateljicu, a zatim i policiju. U bolnici su prikupljeni dokazi, a policija je brzo pronašla GPS uređaj na njenom automobilu i bunker u kojem je bila zatvorena.
Tomas je uhapšen nekoliko sati kasnije. U februaru 2024. godine, priznao je krivicu za kidnapovanje, provalu, torturu i proganjanje, i osuđen je na 40 do 60 godina zatvora. Samanta je tokom 14 sati zatočeništva koristila svoje znanje iz psihologije da ostane smirena, ponašajući se kao da je njegovo prijateljstvo važno, čak i kada je unutra osećala bes i gađenje. Njena najveća briga bila je da, ako se nešto desi Tomasu, niko nikada ne bi pronašao bunker.
Danas se nosi sa posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP), prolazeći kroz terapije izlaganja i preduzimajući mere bezbednosti koje ne želi da otkrije. „Bolje se osećam znajući da će on ostati u zatvoru do svojih 80-ih“, rekla je, dodajući da joj je trebalo nekoliko meseci da ponovo pronađe sebe. I dalje oseća strah, ali je zahvalna što je živa i svaki dan gleda kao poklon.
Samantina priča nije samo lična tragedija, već i upozorenje o ozbiljnosti proganjanja i nasilja nad ženama. Njena hrabrost da preživi i da podeli svoju priču može inspirisati druge da se bore protiv nasilja i potraže pomoć. U svetu gde se mnoge žene suočavaju sličnim situacijama, važno je osnažiti ih i pružiti im podršku kako bi se borile protiv svojih progonitelja. Samanta Stajts je postala simbol snage i otpornosti, pokazujući da čak i u najmračnijim trenucima, postoji nada i mogućnost za oporavak.
