Studenti u blokadi su 28. decembra pokrenuli akciju pod nazivom „Raspiši pobedu“, u okviru koje su skupili impresivnih 393.045 potpisa. Ova akcija, koja se održava više od godinu dana, pokazuje da volja i snaga studenata ne jenjavaju. Oni su pozvali sve državljane Srbije koji žive u inostranstvu da putem interneta podrže njihov zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, potvrdio je da se naredna godina može smatrati izbornom. Tokom prikupljanja potpisa, studenti su naglasili da neće predati potpise nijednoj instituciji, već ih koriste kao pokazatelj trenutnog broja građana koji ih podržavaju. Politički analitičar Đorđe Vukadinović je istakao da je akcija bila masovna i uspešna, iako se tačan broj potpisa nikada neće moći precizno proveriti. On smatra da je akcija ispunila svoju svrhu, a to je demonstracija organizacione sposobnosti studenata.
Vukadinović je takođe naglasio da logistika, kadar i teritorijalna rasprostranjenost pokazuju ozbiljan kapacitet studenata za političko delovanje. Ipak, upozorava da broj potpisa treba posmatrati u kontekstu. Prema njegovim rečima, prikupljanje nekoliko stotina hiljada potpisa u jednom danu deluje impresivno, ali za pobedu protiv Vučića potrebno je oko dva miliona glasova. On ističe da akcija nije imala pravni karakter niti je mogla da predstavlja institucionalni pritisak.
Vukadinović naglašava da ova akcija nije formalna peticija i da njen cilj nije automatsko raspisivanje izbora, već pokazivanje snage i kreiranje spiska sigurnih glasova za buduću studentsku listu. Govoreći o mogućnosti vanrednih parlamentarnih izbora, Vukadinović smatra da je realna moć odlučivanja gotovo u potpunosti u rukama vlasti. On dodaje da je šansa da se izbori iznude uličnim pritiskom praktično nestala, a da danas 90 odsto odluke zavisi od Vučića.
Iako se 2025. godina često najavljuje kao izborna, Vukadinović ostavlja mogućnost za odlaganje izbora, naglašavajući da će presudnu ulogu imati međunarodne okolnosti i procena vlasti. On smatra da je verovatnije da će izbori biti održani u narednih godinu dana, ali ne isključuje mogućnost da se sve prebaci na početak 2027. godine.
Kada je reč o grupisanju opozicije, Vukadinović ističe da sama matematika kolona nije ključni problem. On veruje da je važnija politička i psihološka klima nego broj kolona. Iako smatra da bi model sa tri kolone – studentska, proevropska i desna – bio realističniji, upozorava da među opozicionim akterima postoji „hladni rat“. Prema njegovoj analizi, studenti su protiv opozicije, proevropski su protiv desnih, a desni su protiv svih, što dovodi do preklapanja glasova i otežava situaciju.
Vukadinović podseća na situaciju u Crnoj Gori, gde su postojale tri kolone prilikom smene vlasti 2020. godine, ali uz snažnu referendumsku atmosferu. Govoreći o odnosima opozicije sa evropskim institucijama, on ističe da opozicija nema dobar manevarski prostor. Bilo kakva akcija opozicije biva napadnuta – ukoliko razgovaraju sa međunarodnim faktorima, optužuju ih za izdaju, a ako ne razgovaraju, smatraju ih lošim evropejcima.
On zaključuje da vlast već godinama prebacuje odgovornost za unutrašnje probleme na spoljne faktore, dok su krivci uvek spolja, a zasluge unutar zemlje. Vukadinović upozorava da Srbija ulazi u politički zahtevnu godinu sa neraščišćenim odnosima unutar opozicionog bloka i smanjenom energijom protesta. Njegova poslednja opservacija je da je najvažnije stvoriti atmosferu za relativno normalne izbore, u kojoj će svi akteri prihvatiti rezultate, što se čini kao ogroman zadatak bez koga izbori gube smisao.
