Studenti nastavljaju svoje akcije kroz proteste ispred značajnih institucija i stanova funkcionera, ali su odlučili da se ne pridruže opoziciji u okviru pregovora koje je inicirao Narodni pokret Srbije (NPS). Njihovo delovanje se fokusira na okupljanja ispred zgrada funkcionera, uključujući prostorije bivšeg premijera i predsednika Srpske napredne stranke Miloša Vučevića, gradonačelnika Novog Sada Žarka Mićina, kao i rektora Univerziteta u Novom Sadu Dejana Madića i predsednice Vlade Vojvodine Maje Gojković. Ove demonstracije izazivaju podeljena mišljenja među građanima; neki ih vide kao oblik građanske neposlušnosti, dok drugi smatraju da su neprimerene.
Novinar Marko Lakić je izrazio zabrinutost zbog ovih protesta, naglašavajući da ne vidi povezanost između građanske neposlušnosti i vređanja funkcionera ispred njihovih domova. On smatra da ovakvi postupci mogu dodatno polarizovati društvo i povećati tenzije.
Kako se očekuje, tokom leta bi intenzitet okupljanja mogao opasti zbog godišnjih odmora, ali politička angažovanost neće nestati. Stručnjaci predviđaju da će na jesen doći do jačih aktivnosti, dok studenti nastavljaju sa povremenim akcijama i razgovorima sa predstavnicima opozicije. Pokušaj NPS da okupi opozicione aktere, civilni sektor i studente nije uspeo, a neizvesno je da li će do saradnje doći na jesen.
S obzirom na trenutnu situaciju, studenti se suočavaju sa taktičkom procenom o mogućoj saradnji sa opozicijom. Postavlja se pitanje da li oni mogu samostalno učestvovati na izborima, s obzirom na to koliko potpisa je potrebno prikupiti i koliko aktivista je potrebno za organizaciju. Gojko Vlaović iz NIN-a ukazuje na to da je organizacija među studentima drugačija i možda neće biti dovoljno snažna da se takmiče na izborima bez pomoći opozicije.
Studenti predstavljaju različite ideološke grupe i njihovo okupljanje može se smatrati pretnjom vlasti. Bojana Selaković iz Nacionalnog konventa o EU ističe da studentski pokret obuhvata širok spektar ljudi, što ga čini jedinstvenim u odnosu na druge opozicione aktere.
Vlast se suočava sa nepredvidivim akcijama studenata i pokušava da reaguje na način koji neće izazvati nove provokacije. Ipak, dugoročno rešenje za trenutnu situaciju ostaje nejasno. Idealna situacija bi bila kada bi studenti i vlast mogli da sednu i razgovaraju o promenama koje su potrebne, ali do sada to nije ostvareno.
Trenutno, jedini dijalog se vodi između rektora Beogradskog univerziteta i premijera, dok naznake za zajednički sastanak među svim stranama još uvek nema. Studenti nastavljaju sa svojim akcijama, ali nije sigurno kako će se situacija razvijati u budućnosti, posebno sa predstojećim izborima i političkim previranjima.
U ovom kontekstu, važno je pratiti kako će se situacija razvijati na jesen, kada se očekuju jače aktivnosti. Takođe, od ključne je važnosti da se razjasne stavovi studenata u vezi sa saradnjom sa opozicijom i njihovim mogućnostima da se samostalno organizuju za izborne procese. U međuvremenu, javnost će i dalje pratiti akcije studenata i reakcije vlasti na njih.
