Studenti u Beogradu, posebno oni sa Pravnog i Poljoprivrednog fakulteta, obeležili su godišnjicu svojih protestnih aktivnosti kroz šetnje koje su se održale u različitim delovima grada. Ove akcije su simbolizovale godinu dana od kada su studenti započeli fizičke blokade svojih fakulteta, koje su trajale do početka tekuće akademske godine.
Protesti su počeli u večernjim satima, sa šetnjom pod nazivom „365 dana traženja pravde“. Tokom ove šetnje, studenti su se zaustavili ispred nekoliko važnih institucija, uključujući Vrhovno javno tužilaštvo, Vladu Srbije, Predsedništvo, Narodno pozorište i Rektorat, kako bi ukazali na svoje zahteve. Na kraju su se okupili ispred Ustavnog suda, ponovo naglašavajući potrebu za pravdom i transparentnošću u radu institucija.
U međuvremenu, studenti Poljoprivrednog fakulteta organizovali su svoju šetnju koja je krenula od Ušća, prolazeći kroz Ulicu Jurija Gagarina i Ulicu omladinskih brigada, sve do kružnog toka u blizini Opštine Novi Beograd. Ova lokacija je postala simbolična tačka okupljanja za mnoge proteste, što dodatno naglašava zajedništvo studenata u njihovim zahtevima.
Jedan od ključnih zahteva studenata ostaje objavljivanje kompletne dokumentacije vezane za rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu. Ova tema je posebno važna jer se 1. novembra prošle godine dogodila tragedija kada se nadstrešnica stanice urušila, što je rezultiralo smrću 16 ljudi. Studenti smatraju da je važno da javnost bude obaveštena o svim detaljima vezanim za ovaj incident kako bi se utvrdila odgovornost i sprečile slične situacije u budućnosti.
Osim toga, studenti su tražili da se identifikuju osobe koje su fizički napale njihove kolege sa Fakulteta dramskih umetnosti tokom protesta. Ovaj zahtev uključuje i apel za odbacivanje krivičnih prijava protiv uhapšenih studenata koji su učestvovali u protestima. Ovi incidenti su stvorili dodatnu tenziju između studenata i vlasti, a zahtevi za pravdom i odgovornošću postali su centralna tema protesta.
Još jedan od zahteva studenata je povećanje budžeta za visoko obrazovanje za 20 odsto. Ovaj zahtev odražava zabrinutost studenata o kvalitetu obrazovanja i resursima koji su na raspolaganju fakultetima. Mnogi smatraju da trenutni budžet ne zadovoljava potrebe studenata i da je neophodno ulagati više novca u obrazovni sistem kako bi se osigurala bolja budućnost za sve.
Pored ovih zahteva, studenti su se takođe zalagali za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, što dodatno ukazuje na njihovu želju za političkom promenom i većim učešćem u donošenju odluka koje se tiču njihovih prava i obrazovanja.
Tokom cele godine, studenti su se suočavali sa različitim izazovima, ali su ostali ujedinjeni u svojim zahtevima i potrebama. Njihovi protesti su privukli pažnju javnosti i medija, a njihova borba za pravdu i bolji obrazovni sistem ostaje na visokom nivou agende.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su ovi protesti ne samo izraz nezadovoljstva, već i želja za konstruktivnim dijalogom sa vlastima. Studenti traže da se čuje njihov glas i da se uzmu u obzir njihovi zahtevi, jer veruju da obrazovanje nije samo lični interes, već i društvena odgovornost.
Sve u svemu, protesti studenata u Beogradu služe kao podsećanje na važnost aktivizma i angažovanosti mladih u društvu, kao i na potrebu za pravdom i odgovornošću u svim aspektima života. Studenti su odlučni da nastave svoju borbu, a njihovi zahtevi ostaju na stolu dok ne dođe do promene.
