Vrhovni sud Specijalizovanih veća Kosova u Hagu donio je odluku da odbaci zahtev Kadrija Veseljija, bivšeg vođe tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), za privremeno puštanje na slobodu. Informacija je objavljena na zvaničnom sajtu Specijalizovanih veća, a odluka je doneta 19. decembra, nakon što je Veselji podneo zahtev za zaštitu zakonitosti u novembru 2025. godine. Ovaj zahtev odnosio se na odluku Apelacionog suda iz avgusta te godine, koji je već ranije odbio njegov zahtev za privremeno puštanje.
Suđenje protiv Veseljija i drugih bivših vođa OVK, uključujući Hašima Tačija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, vodi se zbog optužbi za ratne zločine. Izvođenje dokaza u ovom predmetu završeno je, a završne reči su zakazane za period od 9. do 13. februara 2026. godine. Dodatni termini su rezervisani i za 16. i 18. februar, ukoliko to bude potrebno.
Sudsko veće naglasilo je da svi završni podnesci, kao i izjava o posledicama krivičnih dela iz optužnice po žrtve, moraju biti podneti najkasnije do 19. januara 2026. godine. U ovom postupku, tužilaštvo je pokušalo da izvede dodatne dokaze kako bi pobilo tvrdnje odbrane, međutim, sudsko veće je utvrdilo da uslovi za prihvatanje takvih dokaza nisu ispunjeni.
Optužnice protiv vođa OVK terete ih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koji su izvršeni u nelegalnim pritvorima tokom sukoba na Kosovu i u Albaniji, a koji su trajali od januara 1998. do decembra 2000. godine. Tokom suđenja, koje je počelo u aprilu 2023. godine, tužilaštvo je pozvalo 125 svedoka i izvelo oko 3.000 materijalnih dokaza.
Odbrana je započela izvođenje svojih dokaza 15. septembra 2023. godine, a proces je završila 2. decembra iste godine, pri čemu su dokaze izvodili samo timovi odbrane Hašima Tačija i Jakupa Krasnićija.
Tzv. OVK, koja je delovala u periodu sukoba, optužena je za brojne zločine, uključujući ubistva i otmice, ne samo nad pripadnicima vojske i policije tadašnje Jugoslavije, već i nad Srbima i drugim nealbancima, kao i nad Albancima koji nisu želeli da budu deo njihovih redova ili da im pomažu.
Ova suđenja i odluke suda imaju značajan uticaj na pravosudni sistem i političku situaciju na Kosovu. Mnogi posmatrači smatraju da će ishod suđenja imati dugoročne posledice po odnose unutar regiona, kao i po percepciju međunarodne zajednice o situaciji na Balkanu.
Osim toga, postupci protiv bivših vođa OVK su predmet velikih rasprava i podela u javnosti, kako na Kosovu, tako i u Srbiji. Dok neki smatraju da su ovi procesi neophodni za postizanje pravde i pomirenja, drugi ih vide kao politički motivisane i kao način da se dodatno destabilizuje već krhka situacija na Kosovu.
U ovom kontekstu, nastavak suđenja i eventualni presudni ishodi će biti pažljivo praćeni, s obzirom na to da će uticati na buduće odnose između Srba i Albanaca, kao i na širi kontekst stabilnosti u regionu.
Završne reči i podnošenje završnih podnesaka do početka 2026. godine predstavljaju ključne trenutke u ovom procesu, a očekivanja su velika, kako od strane žrtava, tako i od strane međunarodne zajednice. U ovim trenucima, pravosudni sistem na Kosovu suočava se s izazovima koji su od suštinskog značaja za izgradnju poverenja i pravde u postkonfliktnom društvu.
