Viši sud u Beogradu je donio odluku da u parničnom postupku po tužbi dečaka A. B., koji je ranjen u nogu tokom tragičnog događaja u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ 3. maja 2023. godine, pregleda snimak iz streljane. Taj snimak prikazuje trenutke kada je Kosta, dečak koji je izvršio napad, učio kako da puca. Ova informacija je izneta na ročištu, a predlog je došao od advokata Marine Ivelje, koja zastupa roditelje Kostu, Vladimira i Miljanu Kecmanović.
Prema rečima advokatice Ivelje, ovo je bio prvi kontakt Koste sa vatrenim oružjem i to mu je omogućio profesionalac, predsednik streljačkog kluba „Partizan“. Ona je istakla da je Kosta bio podučavan kako se koristi oružje, a ne od strane svojih roditelja, što može sugerisati da su njegovi roditelji možda doprineli razvoju rđavih navika kod njega. Ivelja je naglasila da je snimak od značaja kako bi se utvrdilo da li su roditelji Koste doprineli njegovom vaspitanju na način koji nije bio primeren.
S druge strane, advokat Stefan Radivojević, koji zastupa ranjenog dečaka A. B., bio je protiv upotrebe snimka kao dokaza. On je smatrao da je snimak suvišan jer instruktori ne bi mogli da daju vatreno oružje detetu bez saglasnosti njegovog oca. Radivojević je naglasio da je potrebna odgovornost roditelja kada je reč o upotrebi oružja i da je neophodno razmotriti sve okolnosti koje su dovele do tragedije.
Snimak će biti pregledan na sledećem ročištu u novembru, a nakon toga će se završiti rasprava i sudija će doneti pisanu presudu. Pored toga, sud je prihvatio da izvrši uvid u veštačenje Koste u vezi sa njegovim rasuđivanjem, kao i u iskaze njegovih roditelja iz krivičnog postupka. Obe strane u parnici složile su se oko ovih dokaza.
Tuženi su takođe predložili da se izvrši uvid u iskaze svedoka, zaposlenih u školi, kao i da se od Klinike za neurologiju i psihijatriju pribavi izveštaj o Kostinom psihičkom stanju. Ivelja je obrazložila da su svedoci predloženi kako bi se utvrdilo kakav je bio odnos između Koste i njegovih roditelja, a posebno kako su se oni odnosili prema njegovom vaspitanju.
Međutim, Radivojević je bio protiv ovih dokaza, smatrajući ih suvišnima, jer škola i država nisu tuženi i ne bi mogli da daju relevantne informacije o vaspitanju u porodici. Takođe, smatrao je da je izveštaj o psihičkom stanju Koste suvišan, jer je već izvršeno veštačenje koje je pružilo dovoljno informacija za utvrđivanje činjenica.
Na kraju, sudu su dostavljeni ortopedsko i neuropsihijatrijsko veštačenje dečaka A. B. Na ova veštačenja nijedna strana nije imala primedbe, što može ukazivati na to da su sve strane saglasne oko osnovnih medicinskih činjenica koje su utvrđene.
Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti, posebno zbog tragičnih okolnosti pod kojima je došlo do napada u školi, i postavlja važna pitanja o odgovornosti roditelja, kao i o pravilima i regulativama vezanim za upotrebu vatrenog oružja među decom. Dok su se odvijali sudski procesi, društvo je bilo u potrazi za odgovorima na pitanja koja se tiču bezbednosti dece i odgovornosti roditelja u situacijama koje uključuju potencijalno opasne aktivnosti.
Na sledećem ročištu, sud će imati priliku da razjasni mnoge od ovih pitanja kroz analizu prikupljenih dokaza i svedočenja, a kraj ovog postupka može doneti važne zaključke koji će uticati na budućnost sličnih slučajeva u Srbiji.
