Ustavni sud Crne Gore je nedavno doneo odluku koja ukida član 35a Zakona o unutrašnjoj trgovini, koji je zabranjivao rad trgovina nedeljom i tokom državnih i drugih praznika. Ova odluka, doneta na sednici 28. januara, ima značajne posledice po slobodu preduzetništva i prava trgovaca u Crnoj Gori.
Član 35a je bio predmet kritike zbog toga što je kršio ustavne principe i prava. Ustav garantuje slobodu preduzetništva, ali i jednakost svih pred zakonom. Prema odluci Ustavnog suda, zakonodavac je omogućio jednoj grupi preduzetnika da obavlja delatnost nedeljom, dok je drugoj grupi to zabranjeno, što je stvorilo nejednakost među trgovcima.
Ustav garantuje zaposlenima pravo na ograničeno radno vreme i plaćeni odmor, ali ne specificira da to pravo mora biti ostvareno isključivo nedeljom. Crna Gora je potpisnica Konvencije o sedmičnom odmoru, koja predviđa pravo na jedan slobodan dan, ali ne obavezno nedeljom, ukoliko priroda posla to ne dozvoljava. Takođe, Zakon o radu garantuje jedan dan sedmičnog odmora, koji može biti u bilo kom danu u nedelji.
Ustavni sud je istakao da zakonodavac nije postigao ustavnopravnu ravnotežu između preduzetnika kojima je dozvoljeno da rade nedeljom i onih kojima je to zabranjeno. Ustav propisuje jasne razloge zbog kojih se sloboda preduzetništva može ograničiti, a zakonodavac ne može samostalno uvoditi nova ograničenja bez opravdanja i legitimnog cilja u javnom interesu.
Odluka Ustavnog suda ukazuje na to da su određeni preduzetnici, poput apoteka, pekara, kioska i drugih, imali privilegiju da rade nedeljom, dok su drugi bili uskraćeni za tu mogućnost. Ovo je dovelo do nerazmjernog tretmana i nejednakosti na tržištu, što je u suprotnosti sa ustavnom obavezom da se svim preduzetnicima obezbedi jednak položaj.
Ustavni sud je takođe primetio da prilikom donošenja zakonskih odredbi nije jasno definisan cilj donošenja te zabrane, niti su objašnjeni razlozi za izuzetke od te zabrane. Ova situacija postavlja pitanje pravne sigurnosti i jednakosti među preduzetnicima.
Ustavni sud ne nameće zakonodavcu kako da reguliše trgovinu nedeljom, ali naglašava potrebu da se to uradi u skladu sa ustavnim vrednostima i principima. Ovo otvara mogućnost za zakonodavstvo da preispita svoja pravila i pronađe rešenja koja će omogućiti ravnotežu između potreba potrošača i prava preduzetnika.
U ovom kontekstu, odluka Ustavnog suda predstavlja važan korak ka unapređenju prava preduzetnika u Crnoj Gori. Pitanje rada trgovina nedeljom i praznicima je kompleksno i zahteva pažljivo razmatranje, kako bi se obezbedila zaštita prava svih subjekata na tržištu.
Na kraju, ova odluka može imati dalekosežne posledice za način na koji se organizuje trgovina u Crnoj Gori. U svetlu uočenih nejednakosti, zakonodavac bi trebao da preispita svoje pristupe i osigura da svi preduzetnici imaju jednake mogućnosti i prava. Ustavni sud je jasno stavio do znanja da pravna sigurnost i jednakost na tržištu moraju biti prioriteti u daljem razvoju zakonodavstva u oblasti unutrašnje trgovine.
