U procesu koji se vodi pred Višim sudom, fokus je na tragičnom slučaju smrti Stanimira Brajkovića, zatvorenika koji je preminuo u zatvoru Padinska Skela 4. januara 2024. godine. Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti zbog sumnje u profesionalizam čuvara i zdravstvenog osoblja, koji su optuženi za nesavestan rad. Prema navodima, oni nisu reagovali na zlostavljanje koje je Brajković trpeo od svojih cimerâ, što je dovelo do njegovih povreda i smrti.
Na suđenju se razmatra i snimak iz zatvora koji prikazuje trenutak kada je Brajković vraćen u svoju ćeliju nakon pregleda u zatvorskoj ambulanti. Ovaj snimak je sporan jer na njemu piše da je događaj zabeležen 1. februara 2024. godine u 12:05 časova, dok je čuvar Nebojša Sibinčić tvrdio da je Brajković vođen na pregled u ambulantu oko 8 časova ujutru. Sud je odlučio da proveri autentičnost snimka kako bi se utvrdilo da li je došlo do odstupanja u vremenu i ukoliko jeste, šta je to moglo značiti za slučaj.
Optuženi su čuvari Slađan Kovačević, Dušan Komazeac, Stefan Pavlović, Zoran Krstić i doktorka Vesna Sredojević. Njihova odgovornost se temelji na tome što nisu primetili ili reagovali na zlostavljanje koje je Brajković trpeo od svojih cimerâ. U optužnici se navodi da su oni imali obavezu da obezbede sigurnost zatvorenika i da reaguju na bilo kakve znake nasilja.
Na snimku se može videti kako se Brajković teško kreće hodnikom, jedva korača, dok ga za ruku pridržava jedan od zatvorenika iz njegove ćelije. Pored njih se nalazi čuvar Sibinčić koji im otvara vrata sobe broj 14 u koju ulaze. Ovaj snimak je ključan jer može pokazati fizičko stanje Brajkovića u trenutku kada je vraćen u ćeliju.
Sibinčić je ranije svedočeći u ovom postupku rekao da je doktorka Sredojević posle dolazila u sobu da pregleda Brajkovića, dok je ona negirala da je bila prisutna. Sud je prihvatio predlog branioca doktorke, Mira Orovića, da se od KPZ Padinska Skela zatraže dodatni snimci ulazaka i izlazaka iz ćelije 14 tog dana. Cilj je da se utvrdi da li je doktorka ili neko drugi iz zdravstvene službe ulazio u zatvorski blok i ćeliju, jer odbrana tvrdi da ona nije bila prisutna.
Orović je takođe ukazao na to da je svedok Sibinčić veoma neprecizan u svojim iskazima, jer često koristi termin „doktor“ za članove zdravstvenog osoblja, uključujući i medicinske tehničare, što može dovesti do konfuzije u identifikaciji onih koji su bili prisutni.
U toku suđenja, sud je odlučio da sasluša još jednog svedoka, medicinsku tehničarku koja je radila u zatvoru u vreme kada je Brajković preminuo, kao i njegovog sina, koji je izjavio da mu je u zatvoru rečeno da je otac preminuo od srčanih problema. Ova izjava može dodatno rasvetliti okolnosti smrti Brajkovića i kako su informacije o njegovom zdravstvenom stanju komunicirane porodici.
Ovaj slučaj postavlja važna pitanja o pravilima i procedurama unutar zatvorskog sistema, kao i o odgovornosti čuvara i zdravstvenog osoblja za dobrobit zatvorenika. Upravni organi i tužilaštvo će morati da pruže odgovore na ova pitanja kako bi se osiguralo da se slične tragedije ne ponove u budućnosti. U međuvremenu, javnost pažljivo prati ovaj slučaj, očekujući pravdu za Stanimira Brajkovića i njegovu porodicu.
