Zaposleni u zatvoru Padinska Skela, Saša Popović i Ljubiša Nišić, svedočili su na suđenju u Višem sudu u Beogradu, gde se sudi doktorki Vesni Sredojević i čuvarima Slađanu Kovačeviću, Dušanu Komazecu, Zoranu Krstiću i Stefanu Pavloviću. Svi su optuženi za nesavesno postupanje u službi jer nisu primetili zlostavljanje zatvorenika Stanimira Brajkovića (74), koji je preminuo 4. februara 2024. godine.
Prema izjavama svedoka, Brajković je bio u zatvoru zbog prekršajne kazne od 30 dana, a trojica cimera su ga zlostavljala. Popović, načelnik Službe za tretman, izjavio je da je saznao za Brajkovićevu smrt tek sutradan i da su prvobitno mislili da je preminuo zbog srčanih problema, s obzirom na to da je prijavio da ima srčane smetnje i da je imao moždani udar. Međutim, izveštaj obdukcije je pokazao da je uzrok smrti posledica zlostavljanja.
Popović je rekao da je nakon saznanja o uzrocima smrti napisao disciplinsku prijavu protiv doktorke Sredojević i tehničara Miroslava Stojanovića, smatrajući da su propustili da obaveste nadredjene o povredama koje je Brajković imao. On je naglasio da je praksa da zdravstvena služba obavesti nadredjene ukoliko primeti bilo kakve povrede zatvorenika.
Svedok je dodao da je doktorka Sredojević, kada je 3. februara 2024. konstatovala povrede kod Brajkovića, trebala da odmah izvesti nadredjene o ozbiljnosti situacije. Njegova izjava sugeriše da su postojali ozbiljni propusti u komunikaciji i delovanju medicinskog osoblja.
Advokat Vuk Tufegdžić, koji brani jednog od optuženih, zatražio je od suda da pribavi informacije o okolnostima pod kojima je Brajković osuđen na 30 dana zatvora zbog prekršaja – bacanja petarde. On je ukazao da je taj sudija trebalo da svedoči o ličnosti Brajkovića, jer je to moglo biti ključno za razumevanje okolnosti koje su dovele do tragičnog događaja.
Tufegdžić je objasnio kako je zatvor prepun i da se raspoređivanje zatvorenika vrši prema slobodnim mestima, što može dovesti do situacija u kojima se ranjivi zatvorenici stavljaju u situacije koje nisu bezbedne. Ove informacije su relevantne za razumevanje kako su okolnosti u zatvoru mogle doprineti zlostavljanju.
Drugi svedok, Ljubiša Nišić, izjavio je da je 25. januara 2024. godine dobio informaciju o Brajkovićevim povredama, ali da je zatvorenik negirao da je bio maltretiran. Nišić je ispričao kako je Brajković tvrdio da je pao i da nije bilo ničega sumnjivog. Ničić je takođe naveo da je 4. februara obavljen vanredni obilazak, kada mu je rečeno da je Brajković lošeg zdravstvenog stanja. On je rekao da nije primetio povrede i da je odmah pozvao Hitnu pomoć.
Tokom suđenja, svedoci su se trudili da objasne kako je funkcionisao sistem nadzora u zatvoru, uključujući obavezu komandira da vrši redovne obilaze. Nišić je naveo da se u noćnim uslovima mogu čuti zvukovi iz soba, što bi moglo ukazivati na probleme poput zlostavljanja, ali je bilo i proceduralnih propusta.
Ova situacija ukazuje na to koliko su važni nadzor i odgovornost unutar zatvorskog sistema. Zlostavljanje zatvorenika je ozbiljna tema koja zahteva pažnju i adekvatnu reakciju svih zaposlenih, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti. Suđenje će nastaviti da razmatra sve relevantne aspekte ovog tragičnog slučaja i odgovornost pojedinaca unutar zatvorskog sistema.
