Na suđenju zaposlenima u zatvoru „Padinska Skela“, čuvarima Slađanu Kovačeviću, Dušanu Komazecu, Stefanu Pavloviću, Zoranu Krstiću i doktorki Vesni Sredojević, za nesavestan rad u službi, koji je doveo do smrti prekršajnog zatvorenika Stanimira Brajkovića, prikazan je snimak iz zatvora na kojem se vidi Brajković kako jedva hoda. Ovaj incident se desio 1. februara 2023. godine, četiri dana pre njegove smrti, a suđenje je izazvalo veliku pažnju javnosti.
Svedok na suđenju, čuvar Nebojša Sibinčić, koji je radio u bloku gde je bio Brajković, naveo je da je zatvorenik vođen kod lekara jer mu nije bilo dobro. Na snimku, koji je prikazan tokom suđenja, može se primetiti da Stanimir vuče noge i teško hoda, uz povremeno oslanjanje na ruku koja drži rebra. Uz njega se nalazio drugi zatvorenik, koji ga je podržavao, dok je Sibinčić bio prisutan u tom trenutku.
Sibinčić je bio zbunjen kada su ga pitali o vremenu na snimku, jer se na njemu nalazio vremenski pečat 12:05 časova, dok je on tvrdio da su Brajkovića odveli lekaru ujutru. Izrazio je sumnju u tačnost vremenskog pečata, objašnjavajući da je jedan od zatvorenika nosio tečnost koju mu je doktorka dala da popije. U tom trenutku, svedok nije mogao da identifikuje cimere Stanimira Brajkovića koji su se nalazili na snimku.
Prema rečima svedoka, obavešten je da je Brajkoviću pozlilo i da se nalazi u krevetu. Medicinski tehničar Miroslav Stojanović je došao da ga pregleda, a zatvorenici su ga spustili dole. Brajkoviću je data tečnost sa instrukcijom da je popije u roku od sat vremena, a pre toga je imao problema sa pritiskom. Nakon sat vremena, svedok je tvrdio da je Brajković rekao da mu je bolje, čak se i šalići kako je „skakao po sobi na jednoj nozi“.
Međutim, situacija se promenila između 11 i 12 sati kada je jedan od cimera vikao da je Stanimir pao. Sibinčić je pregledao Brajkovića i primetio površinsku ogrebotinu u predelu bubrega. Odmah je obavestio nadzornika Slađana Kovačevića i zdravstvenu službu, a doktorka Vesna Sredojević je došla da pregleda zatvorenika. Prema svedočenju, doktorka je rekla da je Brajković već dobio terapiju za pritisak i da je potrebno vreme da deluje.
Svedok je takođe naveo da je Brajković bio komunikativan, ali je teško govorio, iako je ujutro imao problema sa govorom, popodne je mogao normalno da se izražava. Tokom deljenja ručka, Brajković je i dalje ležao, ali je oko 15 sati pokazivao znake poboljšanja i sedeo za stolom. Na kraju smene, kada je Sibinčić predao smenu, tvrdio je da je Brajković ustao na brojanju.
Kada je svedok ponovo upitan o tome da li je sigurnan da je doktorka Sredojević bila u ćeliji, njegova sigurnost je oscilirala; prvo je tvrdio da jeste, zatim je rekao da misli da je to bila ona. Doktorka Sredojević je, s druge strane, negirala da je bila u sobi 14, gde je bio Brajković, 1. i 2. februara, tvrdeći da je o njegovim povredama prvi put obaveštena 3. februara od strane čuvara Stefana Pavlovića.
Ovaj slučaj postavlja ozbiljna pitanja o zdravstvenoj zaštiti zatvorenika, odgovornosti čuvara i medicinskog osoblja, kao i o načinu na koji se postupa prema zatvorenicima koji se suočavaju sa zdravstvenim problemima. Suđenje se nastavlja, a svi akteri se nadaju da će istina izaći na videlo i da će odgovorni snositi posledice za svoje postupke.
