Maloletni Kosta Kecmanović, koji je 3. maja 2023. godine usmrtio deset osoba u beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, svedočio je u postupku protiv svojih roditelja, Vladimira i Miljane Kecmanović, koji su optuženi za zanemarivanje i zlostavljanje. Tokom gotovo pet sati saslušanja na Specijalnom sudu, Kosta je negirao bilo kakve tvrdnje da su ga roditelji zanemarivali ili zlostavljali tokom odrastanja, ističući da misli da su njegovi roditelji dobri.
Ovo suđenje je zatvoreno za javnost, a Kosta je objasnio da su njegovi odgovori u odnosu na prethodno svedočenje bili drugačiji, jer je tokom tog perioda sazreo i postao svesniji svojih postupaka. Njegova majka, Miljana, koja ga je navodno forsirala da bude najbolji đak, nije uticala na njegovu odluku da počini zločin u školi, gde je ubio devetoro dece i čuvara, a ranio još petoro đaka i nastavnicu.
Tokom svedočenja, Kosta je podelio da je istraživao psihopate na internetu i poistovećivao se sa njima, verujući da je vrlina biti emotivno hladan. Kada je došao red na njegovu majku, ona je izjavila da neće postavljati pitanja, zbog velike ljubavi koju oseća prema njemu.
Nakon suđenja, roditelji ubijene dece su bili vidno potreseni. Očigledno im je bilo teško da gledaju osobu koja je hladnokrvno puca u njihovu decu. Advokat porodica žrtava, Zora Dobričanin Nikodinović, rekla je da su dobili „betonske dokaze“ u korist potvrđivanja optužnice i da su bliži odgovoru na pitanje zašto se ovaj strašan događaj desio.
Kosta, koji je svedok i oštećeni u ovom postupku, imao je pravo da odbije da svedoči, ali je odlučio da odgovara na pitanja. Njegov punomoćnik je na prvom pretresu rekao da Kosta neće tražiti novčanu odštetu, čak i ako roditelji budu osuđeni. Iako roditeljstvo njegovih roditelja nije oduzeto, Kosti je postavljen Centar za socijalni rad kao kolizionistaratelj zbog procesa.
Advokat Marko Janković je izjavio da se očekuje ubrzanje postupka, naglašavajući da će završne reči biti uskoro. Kosta je na suđenje doveden uz jako policijsko obezbeđenje, a tokom transporta je bio zaštićen od kamera raznim paravanima i kišobranima.
Kosta je takođe govorio o svojim čestim izostancima sa nastave u sedmom razredu, tvrdeći da je bio bolestan ili se pravio bolesnim, jer mu je bilo naporno da ide u školu. Njegovi roditelji, Vladimir i Miljana, takođe su prisustvovali suđenju, pri čemu je otac doveden iz zatvora, dok je majka došla u pratnji advokata.
Ova tragedija, koja je duboko potresla Srbiju, postavila je mnoge teške pitanja o sigurnosti u školama, mentalnom zdravlju mladih i odgovornosti roditelja. Kosta, kao maloletni počinilac, sada se suočava sa posljedicama svojih dela, a njegovi roditelji se bore sa optužbama za zanemarivanje i zlostavljanje, koje su, prema rečima tužilaštva, doprinele tragediji.
Ovo suđenje nije samo pravni postupak, već i duboko emotivno iskustvo za sve uključene strane. Porodice žrtava traže pravdu, dok Kosta i njegovi roditelji pokušavaju da se nose sa posledicama koje su dovele do ovog strašnog incidenta. Celi slučaj postavlja važna pitanja o razumevanju i prevenciji nasilja među mladima, kao i o ulozi porodice u razvoju deteta.
