Sonja Radoš (50) preminula je od plućne embolije izazvane trombom iz leve potkolenice, a uzrok te tromboze bila je povreda leve noge usled jakog udarca. Ova teška povreda može biti vrlo opasna po život. Na suđenju Nemanji Šućuroviću, koji je optužen za teško ubistvo Sonje Radoš 21. juna 2024. godine u Beogradu, veštak sudske medicine Vladimir Živković izneo je detalje o povredama koje je Sonja pretrpela.
Šućurović je optužen za maltretiranje, zlostavljanje i na kraju ubistvo Sonje, udarajući je i na taj način izazivajući trombozu koja je dovela do njene smrti. Veštak Živković je na suđenju izjavio da povreda leve potkolenice nije nastala tokom incidenta, već dan ili dva ranije, verovatno usled jakog udarca. Takođe, napomenuo je da bi dodatni udarac mogao dovesti do odvajanja tromba, ali da se to može desiti i usled pokreta noge.
Živković je posvedočen i o tome da je Sonja imala tri slomljena rebra. Iako je okrivljeni pokušao da je reanimira, veštak smatra da ti prelomi nisu mogli nastati prilikom reanimacije, već pre toga. On je istakao da prelomi rebara nisu tipični za reanimaciju, a treći prelom se isključuje kao posledica reanimacije, jer je imao iste karakteristike kao druga dva. Takođe, povrede rebara i kičme mogle su nastati tokom pada, ali je za to potrebna jača sila.
Šućurović je tvrdio da je Sonja pala nekoliko meseci ranije i da su imali povredu leve potkolenice koju su lečili hepatrombinom. Međutim, Živković je na osnovu mikroskopskih analiza otkrio stare povrede na mišićima noge i stare prelome rebara. U obdukciji su zabeležene samo povrede stare do deset dana, uključujući lakše povrede i prelome tri rebra.
Živković je ukazao na to da je poremećaj u disanju koji je Sonja imala bio posledica preloma rebara. U medicinskoj dokumentaciji nije bilo podataka o oticanju nogu, niti su na obdukciji pronađeni uzroci za takvo stanje. Takođe, zamaranje nije simptom tromboze, što je dodatno podrilo tvrdnje Šućurovića.
Suđenje se nakon saslušanja veštaka praktično završilo, a presuda Nemanji Šućuroviću očekuje se u decembru. On je optužen da je deset godina živeo sa Sonjom u njenom stanu, iskorišćavajući je finansijski i ograničavajući joj slobodu kretanja. Kontrolisao je njen odlazak na posao, kažnjavao je za neposlušnost, a na kraju ju je povukao za kosu i oborio na pod, što je dovelo do tromboze i njene smrti.
Ova tragedija izaziva duboku zabrinutost u društvu, ukazujući na ozbiljne probleme porodičnog nasilja i zlostavljanja. Mnoge žene su suočene sa sličnim situacijama, a važno je da se takvi slučajevi prepoznaju i da se žrtvama pruži podrška. Država i relevantne institucije moraju učiniti više kako bi zaštitile žene od nasilja i obezbedile im sigurnost.
U svetlu ovih događaja, suđenje Nemanji Šućuroviću predstavlja priliku za društvo da preispita svoje stavove o nasilju u porodici i da učini sve što je potrebno kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti. Ova situacija je podsetnik da je važno obezbediti pravnu zaštitu i podršku za sve žrtve porodičnog nasilja, kao i da se radi na podizanju svesti o ovom problemu u društvu.
S obzirom na sve iznete dokaze i svedočenja, očekuje se da će presuda imati značajan uticaj na javnost i dalje rasprave o nasilju u porodici, kao i o pravima žrtava.
