Andrej Jovičić, koji je pozvan kao svedok u postupku protiv Filipa Veizovića, okrivljenog za napad na službeno lice, izbegao je da pruži konkretne informacije tokom svedočenja u Višem sudu u Beogradu. U incidentu koji se dogodio 27. maja 2024. godine, u Bulevaru Patrijarha Pavla u Topčideru, Veizović je navodno udario saobraćajnog policajca Vladimira Tasića dok ga je zaustavljao, a zatim pobegao s mesta događaja. Tasić je zadobio teške povrede od kojih se još uvek oporavlja, hodajući na štakama i čekajući novu operaciju.
Tužilaštvo sumnja da je Jovičić bio u vozilu s Veizovićem te noći i da je bio očevic incidenta. Međutim, Jovičić je u sudu negirao da je bio u automobilu, tvrdeći da je te noći bio sam i pod uticajem droge. Kada je uhapšen, policija ga je zatekla na Košutnjaku, a on se ne seća gde je bio pre hapšenja.
Tokom svedočenja, Jovičić je izneo da ne poznaje detalje oko incidenta i nije želeo da odgovara na pitanja. Pored toga, naveo je da je bio u restoranu s prijateljem iz srednje škole, ali nije mogao da se seti njegovog prezimena. Izjavio je da poznaje Veizovića od ranije, ali da tog dana nije bio s njim.
Na pitanje o telefonu, Jovičić je rekao da nije imao mobilni telefon kada je uhapšen, kao ni nekoliko nedelja pre toga. Ipak, priznao je da je pozajmljivao telefone od prijatelja kako bi se ulogovao na Instagram, ali se ne seća da li je to radio tog dana. Jovičić je bio uhapšen zbog posedovanja 200 grama droge, optužujući ga za posed većih količina.
Advokat odbrane, Dragoslav Ljubičanović, izrazio je sumnju u Jovičićev iskaz, tvrdeći da je svedok lagao. Pitao je kako je policija i tužilaštvo došlo do podatka da je Jovičić bio u automobilu, sugerišući mogućnost da je on možda upravljao vozilom. Branilac je predložio da se izvrši saobraćajno veštačenje, što je sud prihvatio. Ipak, predlog odbrane da se Veizoviću ukine pritvor nije bio prihvaćen, te je on u pritvoru već skoro godinu dana.
Ovaj slučaj ukazuje na složenost situacija koje se dešavaju u urbanim sredinama, kao i na izazove s kojima se suočavaju institucije kada je reč o prikupljanju dokaza i svedočenjima. U ovom slučaju, Jovičić je bio ključni svedok, ali njegov otpor da pruži informacije dodatno komplikuje situaciju. S obzirom na teške povrede koje je Tasić pretrpeo i njegov trenutni oporavak, važnost svedočenja i prikupljanja dokaza je od suštinskog značaja za pravdu u ovom slučaju.
Dok se postupak nastavlja, ostaje da se vidi kako će sud reagovati na predloge odbrane i da li će dodatna veštačenja doneti nove informacije koje bi mogle uticati na ishod suđenja. Takođe, pitanje odgovornosti Jovičića u ovom incidentu ostaje otvoreno, a njegovo svedočenje može imati značajan uticaj na sudski proces.
S obzirom na sve ove aspekte, slučaj između Jovičića i Veizovića postavlja važna pitanja o pravdi i odgovornosti, te o tome kako se slične situacije mogu prevazići u budućnosti. U ovom trenutku, sudski sistem ima zadatak da donese pravednu presudu, uzimajući u obzir sve dostupne dokaze i iskaze svedoka.
