U Beogradu je ponovo odloženo suđenje za razbojništvo koje se dogodilo u avgustu 1997. godine, kada je opljačkana porodica Stevanić. Ovaj put, ni svedok Ljubiša Buha Čume, ni okrivljeni Milan Radukić nisu se pojavili na ročištu, što je dodatno otežalo već opterećen proces. Suđenje se vodi protiv Radukića, bivšeg inspektora, kao i protiv bivšeg žandarma Saše Đajića i Gorana Ristića, koji su nekada bili deo „zemunskog klana“.
Prema optužnici, Stevanić, student Prava, je otet i predat vođi „zemunskog klana“, Dušanu Spasojeviću. Ovaj je, navodno, koristeći nasilje, naterao Stevanića da otkrije gde se nalazi sef njegovog oca. Četiri člana klana su zatim upala u stan, gde su pomoću brusilice isekli sef i ukrali značajnu sumu novca, zlato i oružje. Naime, pljačka je obuhvatila oko 100.000 nemačkih maraka, 4,5 kilograma zlata i četiri pištolja.
Ovaj slučaj ima dodatne komplikacije, jer je Dejan Milenković Bagzio, jedan od svedoka, ranije svedočio da je Buha od Spasojevića dobio na poklon tri zlatna lanca. Odbrana optuženih traži da se Buha sasluša kao svedok, ali mu sud već godinama ne može uručiti poziv. Iako je nedavno pronađen, Buha je odbio da primi poziv i da svedoči, što dodatno otežava situaciju.
Milan Radukić, jedan od okrivljenih, takođe nije prisustvovao suđenju jer se priprema za operaciju srca. Sudu je poslao lekarske izveštaje koji potvrđuju da će u četvrtak biti hospitalizovan radi potrebnih analiza. Pre nekoliko dana je bio u Urgentnom centru zbog vađenja tečnosti iz pluća, što ukazuje na ozbiljne zdravstvene probleme.
Sudija je naredio da se za naredno ročište u junu privedu i Buha i Radukić, kako bi se proces nastavio. Međutim, postoji ozbiljna zabrinutost da bi ovaj slučaj mogao zastariti, budući da je rok za procesuiranje 30 godina od dana krivičnog dela. S obzirom na to da se dogodilo 22. avgusta 1997. godine, zastara bi mogla nastupiti sledeće godine, ukoliko do tada ne bude doneta pravosnažna presuda.
Osim toga, postoji i problem sa sprovođenjem pravosudnih procedura, kao i vreme potrebno za žalbe Apelaciji nakon prvostepene presude. Uzimajući sve to u obzir, veoma je teško verovati da se proces može pravosnažno okončati u narednih godinu i tri meseca. Ova situacija postavlja ozbiljna pitanja o efikasnosti pravosudnog sistema u Srbiji, posebno kada su u pitanju slučajevi koji uključuju organizovani kriminal.
Suđenje za razbojništvo se nastavlja sa brojnim preprekama, a sudski sistem bi mogao biti suočen sa ozbiljnim izazovima u pokušaju da donese pravosnažnu presudu. Pitanje ostaje kako se može osigurati pravda za žrtve, kada su ključni svedoci i optuženi odsutni, a vreme se neprekidno ističe.
Ovaj slučaj je samo jedan od mnogih koji ukazuju na probleme u pravosudnom sistemu Srbije, gde se često javljaju prolongacije, odsustva ključnih aktera i komplikacije koje otežavaju procesuiranje krivičnih dela. Ipak, porodica Stevanić, kao i društvo u celini, očekuju da će pravda biti zadovoljena, uprkos svim preprekama koje se pojavljuju na putu do pravosnažne presude.
