Policajac Bratislav Bjeletić, koji je vodio istragu ubistva Jovana Milovanovića, svedočio je na suđenju Bošku Beaderu, okrivljenom za ovaj zločin. Na dan ubistva, 1. februara 2024. godine, Bjeletić je bio na mestu događaja i nakon prikupljanja informacija, Beader je uhapšen u svojoj kući na Bežanijskoj kosi, dok je maloletni N. Ć. uhvaćen u Zemunu.
Prema rečima inspektora Bjeletića, Beader je bio sam u sobi kada su policajci stigli. Na pitanje o nožu kojim je izvršeno ubistvo, rekao je da ga je bacio u šaht. Policajci su zajedno s Beaderom otišli do šahta, gde je on pokazao dva šahta. U jednom nisu pronašli ništa, dok su u drugom forenzičari našli dva noža, od kojih se pretpostavlja da je jedan koristio maloletnik.
Motiv za ubistvo otkriven je tokom istrage. Beader je navodno bio u kontaktu sa Milovanovićem i razgovarao je sa njegovom majkom. Milovanović mu je ostao dužan novac za prodaju narkotika. Tog dana, kada su ga uhvatili, Beader je priznao da mu je Milovanović platio samo deo novca, a da je drugi deo sakrio. Kada je Beader izbrojao novac, shvatio je da mu je Milovanović ostao dužan, što je moglo biti uzrok sukoba koji je dovelo do ubistva.
Inspektor je takođe naveo da je maloletna devojka „navukla“ Jovana Milovanovića da dođe na to mesto u Borči, gde su ga čekali Beader i maloletnik. Devojka je saslušana u tužilaštvu za maloletnike, a njen telefon je oduzet radi veštačenja.
Milovanović je preminuo na putu do bolnice, gde je imao više od deset uboda. U blizini mesta ubistva bio je parkiran crni Audi, koji je vozio njegov prijatelj Boro Joksimović. Joksimović je svedočio da je pokušavao da Milovanovića odveze do automobila kako bi ga prevezao u bolnicu.
Tokom suđenja, odbrana je tražila da se iz spisa izuzme deo Bjeletićevog iskaza, tvrdeći da je osumnjičeni ispitivan bez prisustva advokata, te da je tada priznao krivicu. Policajac je negirao ove tvrdnje, rekavši da je Beader dobrovoljno pričao o ubicama i mestima gde se nalaze noževi.
Postupak protiv maloletnog N. Ć. takođe je u toku u Odelenju za maloletnike Višeg suda u Beogradu. Na suđenju su prikazani snimci na kojima se vide Beader i maloletnik kako pokušavaju da pobegnu taksijem nakon ubistva, ali su napustili vozilo kada taksista nije hteo da ih vozi. Taksista je svedočio na prethodnom suđenju o ovom incidentu. Takođe, prikazan je snimak iz gradskog autobusa, u koji su ušli na prednja vrata. Beader nije želeo da se izjasni da li je on na snimku, jer se njegovi branioci protive korišćenju tih snimaka kao dokaza.
Ova situacija dodatno naglašava kompleksnost slučaja i izazove s kojima se suočava pravosudni sistem u vezi sa maloljetnicima i zločinima koji su povezani sa narkoticima. U ovom slučaju, kako se čini, motivi su bili finansijske prirode, što ukazuje na sveprisutni problem trgovine drogom u društvu. Policija i pravosudni organi nastavljaju da rade na razjašnjavanju svih okolnosti i privođenju pravdi onih koji su odgovorni za ovaj tragičan događaj.
