Okrivljeni za teško ubistvo Jovana Milovanovića (23) 1. februara 2024. godine u Borči, Boško Beader, nije bio u stanju afekta u trenutku događaja, kako je na suđenju u Višem sudu u Beogradu naveo veštak psihijatar Svetislav Mišković. Prema njegovim rečima, Beaderova reakcija te noći bila je impulsivna, ali ne i dovoljna da bi se mogla kvalifikovati kao stanje afekta koje bi dovelo do značajne dezorganizacije svesti i voljne kontrole.
Mišković je istakao da je Beader bio u strahu od povreda tokom sukoba sa Milovanovićem, ali da situacija pre delikta nije bila iznenađujuća za njega. Okrivljeni je, zajedno sa drugom, ranije više puta pokušavao da kontaktira Milovanovića kako bi razgovarali o dugu. U tom kontekstu, znao je da je Milovanović potencijalno opasan, s obzirom na to da je nosio oružje poput boksera i noževa. Beader je, prema rečima veštaka, bio svestan mogućnosti sukoba i prišao Milovanoviću sa nožem, što ukazuje na to da nije bio iznenađen situacijom.
Veštak je dodao da Beader nije bio u stanju afekta jer su njegovi postupci bili promišljeni. On je uspeo da precizno rekonstruira događaj, uključujući broj uboda koje je zadao, a čak je i percipirao glasove iz okoline tokom incidenta. Nakon što je napao Milovanovića, Beader je pokušao da pobegne, zaustavljajući taksi i uklanjajući tragove bacanjem noževa.
Odbrana je postavila pitanje o tome kako nije došlo do jake razdraženosti nakon što je Beader napadnut udarcem pesnicom i kako to nije moglo izazvati stanje afekta. Mišković je odgovorio da je za stanje afekta neophodno da bude sužena svest, a ponašanje usmereno na odbranu, što u ovom slučaju nije bilo prisutno. Beader je, s obzirom na to da je mogao da razmišlja o svojim postupcima, bio u stanju da deluje racionalno.
Tokom suđenja, veštak sudske medicine Vladimir Živković izneo je detalje o povredama Milovanovića. Prema njegovim rečima, Milovanović je imao 14 uboda i trpeo je intenzivne bolove. Živković je napomenuo da je Milovanović bio sposoban da se brani nekoliko sekundi ili minuta, pre nego što je došlo do opšte klonulosti, gubitka svesti i smrti. Takođe, imao je odbrambene povrede na rukama, što ukazuje na to da je pružao otpor tokom napada.
Ovaj slučaj izazvao je veliku pažnju javnosti, a suđenje je postalo predmet rasprave o psihološkim aspektima nasilja i kako se oni manifestuju u kriznim situacijama. Mišković je naglasio važnost razumevanja emocionalnog stanja okrivljenog u trenutku krivičnog dela, što može značajno uticati na pravnu kvalifikaciju dela i eventualnu kaznu.
U ovom slučaju, sud će morati da razmotri sve dokaze i svedočenja kako bi doneo pravednu presudu. Njihova odluka može imati dugoročne posledice ne samo za okrivljenog već i za društvo u celini, s obzirom na to da ovakvi incidenti postavljaju pitanja o nasilju i sigurnosti u zajednici.
S obzirom na sve navedeno, suđenje Beaderu predstavlja važnu priliku za razumevanje kompleksnosti ljudskog ponašanja u situacijama koje se čine bezizlaznim i opasnim. Ovaj slučaj može poslužiti kao podsticaj za širu diskusiju o prevenciji nasilja i potrebama za jačom podrškom osobama koje se suočavaju sa višim nivoima stresa i rizika u svakodnevnom životu.
