U Beogradu se vodi suđenje Ivanu Karadžiću, koji je optužen za teško ubistvo Radoslavke Brzaković (81) iz Novog Beograda. Događaj se odigrao u noći između 23. i 24. aprila 2023. godine, a svedočenja iz sudnice otkrivaju mračne detalje ovog slučaja. Marko Martinov, forenzički tehičar, svedočio je o prvom uviđaju na mestu zločina, gde je pronašao telo starice u neobičnom položaju – ležala je ispod stola, a njeno telo je bilo postavljeno tako da deluje kao da je pala i udarila vratom u prečagu stolice.
Obdukcija je pokazala da je starica zadavljena, što sugeriše da je smrt izazvana nasilnim delovanjem, a ne nesrećom. Očigledno je da je počinilac želeo da prikrije pravu prirodu zločina. Karadžić je bio blizak Radoslavki i u prošlosti je imala nameru da svoja dva mala stana ostavi njegovoj deci, ali se predomislila, što se pretpostavlja kao motiv za zločin.
Tokom suđenja, Martinov je objasnio kako je sumnja na nasilnu smrt dovela do podnošenja izveštaja o zločinu, ali nije bilo prikupljanja tragova sa vrata starice. On je naveo da nije u praksi da se uzimaju otisci sa mesta zločina ukoliko se sumnja na nasilnu smrt, a takođe nije bio u mogućnosti da se seti da li je proveravao i druge prostorije stana. Uviđaj se vršio tri puta, a slučaj je preuzelo Deseto odelenje za krvne delikte.
Na mestu zločina, Karadžić je bio prisutan kao osoba koja je prijavila smrt Radoslavke. Tokom svedočenja, Martinov je ukazao na to da su vrata stana bila zatvorena, što može ukazivati na to da nije došlo do neovlašćenog ulaska.
Drugi svedok, Larisa Vuković Maksimović, radnica apoteke, ispričala je o bliskosti koju je Radoslavka imala sa porodicom Karadžić. Svakodnevno je posetila grob svog sina i često svraćala u apoteku. Rada je često govorila o Karadžićima, posebno o njihovoj deci, što je dodatno ukazivalo na to koliko su bili bliski.
Vuković Maksimović je opisala kako je posetila Radoslavku nekoliko dana pre njene smrti zajedno sa koleginicom. Tada su kod nje bili poštar i neka žena, koju nisu pre poznavali. Ušli su samo do vrata dnevne sobe, ne ostajući duže, jer su želeli da vide kako je i da li je potrebna pomoć. Nažalost, nekoliko dana kasnije, saznali su da je Radoslavka preminula.
Ovaj slučaj ističe kako bliskost među komšijama može brzo da se pretvori u tragediju. Radoslavka je imala dugu istoriju sa porodicom Karadžić, a njihovo prijateljstvo je, naizgled, bilo iskreno. Međutim, motivi koji su doveli do zločina ostaju nejasni i kompleksni. Karadžić se suočava sa ozbiljnim optužbama, a suđenje će otkriti više detalja o ovom zločinu.
Ove informacije ukazuju na važnost pravilnog postupanja u krivičnim slučajevima, kao i na to kako je važno da policija i forenzičari pravilno prikupe dokaze kako bi se osigurala pravda. Iako su svedoci ukazali na bliskost između Radoslavke i porodice Karadžić, motivi za ubistvo i dalje ostaju misterija koja će morati da se razjasni tokom suđenja. U međuvremenu, zajednica ostaje u šoku zbog gubitka starice koja je bila poznata u svom komšiluku.
Ovaj slučaj dodatno naglašava potrebu za pažnjom kada su u pitanju međuljudski odnosi, kao i važnost prepoznavanja potencijalnih opasnosti koje se mogu pojaviti u naizgled benignim odnosima. Radoslavka Brzaković nije bila samo žrtva zločina, već i simbol kako se čini da se povremeno prijateljstvo može pretvoriti u nešto mračno i destruktivno.
