Beskućnik Marijan Stihović (77), preminuo je u bolnici nakon što je brutalno pretučen na Adi Ciganliji 21. avgusta 2024. godine. Tokom suđenja Vuku Markoviću (20), okrivljenom za nanošenje teških telesnih povreda, veštak sudske medicine Vladimir Živković izneo je šokantne detalje o napadu. Prema njegovim rečima, Stihović je udaren najmanje 20 puta, a udarci su uključivali šutiranje nogama u glavu, telo i noge, kao i udarce pesnicama.
Živković je naglasio da su smrtonosne povrede nastale na levoj strani lica, uključujući nagnječenje i krvarenja, što je dovelo do povreda mozga. Kada je sudija Goran Ramić pokazao fotografiju patika koje su oduzete od Markovića, veštak je potvrdio da su one mogle izazvati prelome kostiju na levoj strani lica, što zahteva jaču silu, koja se lakše ostvaruje udarcem obućenim nogama nego bosim.
Veštak je takođe istakao da je malo verovatno da bi prelomi i povrede opasne po život mogli biti naneseni udarcem bosom nogom, osim ako osoba koja udara nije bila trenirana u borilačkim veštinama. U tom slučaju bi bilo verovatno da bi na koži te osobe postojale povrede zbog jačine sile koju su primenili. Stihović je, pored povreda koje su dovele do smrti, imao i upalu pluća, koja je dodatno pogoršala njegovo stanje, jer je dovela do komplikacija usled udisanja krvi.
Prema izveštaju veštaka, kod Stihovića su takođe evidentirani prelomi rebara, koji su rezultat udaraca obućom u grudi. Dvojica maloletnika, koji su bili prisutni tokom napada, osuđeni su u sudu za maloletnike i upućeni na izdržavanje kazne u Kazneno-popravnom zavodu za maloletnike. Njihov advokat, Milorad Panjević, naveo je da je jedan od maloletnika, Đ. J., izjavio da je trenirao kik boks.
Veštak je razmotrio izjave maloletnika i konstatovao da je iskaz S. M., koji je tvrdio da je Đ. J. udario Stihovića nogom u glavu, kao i pesnicama sa obe strane lica, verodostojan. Nakon toga, Marković je takođe udario Stihovića patikom u glavu. Svedoci su naveli da su napad izveli pijani. Đ. J. je, međutim, dao manje verodostojnu izjavu, ne spominjući udarce nogom, već samo pesnicama.
Drugi veštak, Dušan Keckarević, analizirao je DNK tragove i utvrdio da su na mestu događaja pronađeni tragovi samo Markovića. Na delimično razbijenim pivskim flašama pronađeni su mešani kontaktni tragovi Markovića i Stihovića. Na levoj patiki oduzetoj od Markovića pronađeno je tri tragova krvi, ali nisu pripadala Stihoviću. Keckarević je istakao da ta patika nije bila u kontaktu sa Stihovićem kada je došlo do prskanja krvi, što sugeriše da bi trebalo ponovo analizirati da li postoji biološki trag preminulog beskućnika na Markovićevim patikama.
Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti, posebno zbog brutalnosti napada na beskućnika, koji je bio bespomoćan i ranjiv. Stihović je preminuo kao posledica teških povreda, a tužna sudbina beskućnika ukazuje na šire probleme u društvu, uključujući nasilje, alkoholizam i neprihvatanje ranjivih grupa.
Uprkos naporima vlasti i organizacija da pomognu beskućnicima, ovakvi incidenti ukazuju na to koliko je još posla potrebno da se obezbedi sigurnost i dostojanstvo za sve članove društva. Ovaj slučaj takođe postavlja pitanja o odgovornosti i pravdi za nasilnike, posebno kada su u pitanju mlađi počinitelji koji se suočavaju sa posledicama svojih dela. Sudski proces će i dalje pratiti javnost, nadajući se da će pravda biti zadovoljena i da će ovakvi incidenti postati stvar prošlosti.
