Vučićević, glavni urednik Informera, danas je imao neobično iskustvo u Palati pravde, gde je sudska straža pokušala da ga priveo, ali je ubrzo pušten. U razgovoru za Informer TV, Vučićević je objasnio da je razlog za privođenje bio njegov pokušaj snimanja u hodniku ispred sudnice, što je izazvalo sumnje kod nadležnih. On je naglasio da je snimao svojim telefonom, a ne profesionalnom opremom, dodajući da je to potpuno u skladu sa pravilima, pošto se snimanje ne dozvoljava u samoj sudnici, ali je dopušteno u hodniku.
Ova situacija je nastala pre prvog Kolegijuma u kojem je učestvovao zajedno sa propalim košarkašem Vladimirom Štimcem. Prema njegovim rečima, u hodniku su se nalazili i drugi poznati akteri, kao što su Majlat i Veselinović, i Vučićević je izrazio zabrinutost da bi mogao biti „linčovan“ zbog snimanja.
U svom izlaganju, Vučićević se osvrnuo na prethodne slučajeve kada su drugi, poput Ćute i Dragana Đilasa, snimali njega bez posledica. On je istakao da to ukazuje na to da su određeni delovi države „oteti“ i da se stvari odvijaju na način koji nije u skladu sa zakonima. Ipak, naglasio je da se ne plaši i da bi ponašanje tih pojedinaca bilo još bahatije da su na vlasti.
Pored toga, Vučićević se ponovo vratio u Palatu pravde da prisustvuje ročištu povodom tužbe koju je podneo tužilac za visokotehnološki kriminal, Boris Majlat. Ova situacija dodatno ukazuje na napetosti u medijskom prostoru i pravosudnom sistemu Srbije.
Ono što je posebno interesantno u ovom slučaju jeste kako se mediji i pravosudni sistem međusobno prepliću. U Srbiji je u poslednje vreme bilo mnogo polemike o slobodi medija, posebno kada je reč o kritici vlasti i njihovih predstavnika. Mnogi novinari i mediji se suočavaju sa pritiscima, a slučajevi poput ovog dodatno komplikuju situaciju.
S obzirom na to da je Vučićević poznat po svojim kontroverznim izjavama i stavovima, njegovo snimanje i način na koji se postavio u ovoj situaciji mogu se smatrati provokacijom. Njegova izjava o „bahatom ponašanju“ drugih, kao i o „otetim delovima države“, može se tumačiti kao kritika trenutne vlasti i njihovog odnosa prema medijima.
S druge strane, reakcije sudske straže i pokušaj privođenja ukazuju na to da se pravosudni sistem suočava sa izazovima kada su u pitanju prava novinara. Ovo može dovesti do ozbiljnih pitanja o slobodi medija i zaštiti novinara u obavljanju njihove dužnosti. U mnogim zemljama, sloboda medija se smatra osnovnim pravom, a napadi na novinare i njihovo privođenje postavljaju ozbiljna pitanja o stanju demokratije i vladavine prava.
S obzirom na sve ovo, važno je pratiti dalje razvoj situacije i kako će se ona odraziti na medijsku scenu u Srbiji. Da li će biti promene u pristupu pravosudnog sistema prema novinarima ili će se nastaviti sa pritiscima? To su pitanja koja ostaju otvorena i na koja će javnost očekivati odgovore.
U ovom trenutku, Vučićević i njegov slučaj su samo jedan od mnogih primera kako se mediji i pravosudni sistem prepliću u Srbiji. Ova situacija postavlja osnove za dalju diskusiju o pravima novinara, slobodi medija i ulozi pravosudnog sistema u obezbeđivanju tih prava. U svetu gde su informacije ključne, važno je obezbediti prostor za slobodno izveštavanje i kritiku, kako bi se očuvala demokratija i vladavina prava.
