Ministar odbrane Bratislav Gašić nedavno je komentarisao javne istupe Zdravka Ponoša, bivšeg načelnika Generalštaba vojske Srbije, ističući da je Ponoš izgubio moralno pravo da postavlja pitanja o Vojci Srbije. Gašić je naglasio da Ponoš, tokom svog mandata, nije imao adekvatne kompetencije i da nije bio informisan o ključnim događajima u sistemu odbrane.
U svojim izjavama, Gašić je kritikovao Ponoša zbog njegovih pitanja na društvenoj mreži, sugerišući da ona otkrivaju dubinu njegovog neznanja. On je istakao da Ponoš, kao „veliki vojni stručnjak“ koji nikada nije komandovao ni četom, nije znao osnovne stvari, poput toga da se amblem vojne jedinice ne nosi na civilnom rancu.
Gašić je podsetio da je Ponoš bio na čelu Generalštaba vojske Srbije u vreme kada su se desili značajni problemi u vojnoj strukturi. Napomenuo je da su njegovi javni istupi „loš performans“ koji više nikoga ne zabavlja i da bi Ponoš umesto postavljanja pitanja trebao da pruži odgovore o svom mandatu.
Jedno od ključnih pitanja koje je Gašić postavio Ponošu odnosi se na uništavanje Vojske Srbije. On je upitao zašto je Ponoš, po čijem nalogu, progonio starešine sa ratnim iskustvom, uništavao perspektivne sredstva ratne tehnike i zanemarao veterane koji su se borili protiv NATO agresije. Takođe, Gašić je naglasio da je Ponoš obezvredio vojni poziv i okrenuo glavu od lošeg socijalnog statusa vojnika.
Prema Gašiću, Ponoš bi trebao da objasni i kako je dozvolio da neki rodovi vojske, poput avijacije, dođu na rub propasti. Gašić je ukazao na to da su informacije o nabavci najsavremenijih bespilotnih letelica od interesa ne samo za javnost, već i za strane obaveštajne službe, što dodatno komplikuje situaciju.
Gašić je naglasio da se Srbija, pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića, ponaša kao suverena zemlja koja poštuje svoju vojsku i koja ne želi da deli informacije o stanju u vojsci sa stranim ambasadama, kao što je to bio slučaj za vreme Ponoševog mandata.
Ova polemika između Gašića i Ponoša otkriva dublje razlike u pristupu vojnim pitanjima, kao i različite vizije budućnosti Vojske Srbije. Dok Gašić ističe važnost očuvanja dostojanstva i suvereniteta vojske, Ponoš se fokusira na pitanja transparentnosti i odgovornosti u vojnim poslovima.
Ova situacija može imati dugoročne posledice po odnos između vojske i političkog rukovodstva, kao i po moral vojnika. U vremenu kada se bezbednosna situacija u regionu i svetu menja, važno je da vojska ima jasan i stabilan komandni lanac, kao i podršku države.
U svakom slučaju, nastavak javne rasprave između ovih dva visokih zvaničnika može doprineti daljem razvoju situacije u vojsci, kao i oblikovanju javnog mnjenja o vojnim pitanjima. Pitanja koja su postavljena, kao i odgovori koji se očekuju, mogu oblikovati budućnost vojske Srbije i njenog mesta u društvu.
Na kraju, može se primetiti da je ova rasprava više od ličnih sukoba; ona postavlja važna pitanja o identitetu, funkciji i budućnosti Vojske Srbije u kontekstu modernih izazova i potreba.
