Sukobi na Bliskom istoku imaju značajan uticaj na globalna turistička kretanja, posebno na avio-saobraćaj, koji je pretrpeo velike poremećaje. Prema Dejanu Veselinovu iz Asocijacije turističke industrije Srbije, došlo je do otkazivanja hiljada letova i preusmeravanja ruta, što je dovelo do opreznosti među putnicima. Mnogi od njih odlažu odluke o putovanjima, dok se interesovanje za destinacije više preusmerava ka Evropi. Ipak, Veselinov veruje da bi, ukoliko se situacija stabilizuje do kraja proleća, letnja turistička sezona mogla da bude na nivou prošle godine.
Veselinov ističe da je trenutna kriza jedna od najozbiljnijih koja je pogodila turizam nakon pandemije. Kada su sukobi počeli, otkazano je oko 11.000 letova, što je uticalo na približno milion putnika. Specifičnost ovog regiona leži u intenzivnoj povezanosti avio-saobraćajem, zbog čega su poremećaji brzo uticali na međunarodna putovanja. Ovaj deo sveta je posebno povezan avio-saobraćajem, pa su sukobi uzrokovali prekid prevoza između Evrope, Azije i Australije.
Odmah nakon izbijanja krize, turističke agencije su reagovale kako bi pomogle putnicima koji su se našli na pogođenim destinacijama. Turoperatori su brzo počeli da rešavaju probleme svojih klijenata, a država je čak poslala avion Air Srbije kako bi vratila putnike u zemlju. Iako putovanja ka Bliskom istoku nisu potpuno obustavljena, interesovanje za taj region je trenutno smanjeno. Veselinov navodi da su putnici preusmerili svoja putovanja, prioritet su imali oni koji su se zatekli u kriznim područjima.
Prema procenama u turističkoj industriji, trajanje sukoba može značajno uticati na broj turista u tom regionu. Ako kriza potraje kratko, očekuje se pad dolazaka od oko 11%, dok bi dugotrajniji sukobi mogli izazvati pad do 27%. U međuvremenu, određene destinacije, posebno u zapadnoj Evropi, mogle bi da imaju koristi od preusmerenih turističkih tokova. Vezano za to, Veselinov ističe da, iako putovanja nisu prekinuta kao tokom pandemije, ona se preusmeravaju ka drugim, sigurnijim destinacijama poput Španije, Italije i Francuske.
Govoreći o predstojećoj letnjoj sezoni, Veselinov napominje da je još uvek rano za konačne procene, ali da bi stabilizacija situacije mogla omogućiti sezonu sličnu prošloj godini, koja je bila uspešna. Ako se situacija stabilizuje do kraja aprila ili polovine maja, može se očekivati povratak uobičajenog turističkog prometa.
Turizam se pokazao kao izuzetno prilagodljiva industrija, što je bilo očigledno i nakon pandemije, kada se sektor oporavio brže nego što se očekivalo. Kada je u pitanju turistički potencijal Srbije, Veselinov ističe da interesovanje stranih turista raste, što je potvrđeno i na nedavnom međunarodnom sajmu turizma u Berlinu. Interesovanje za Srbiju, kako se čini, možda je veće nego što se to ponekad percipira, a dodatni podsticaj dolazi i od EXPO 2027 u Beogradu.
Strani turisti u Srbiji najviše prepoznaju bogatu gastronomiju, kulturno-istorijsko nasleđe i živahni noćni život. Veselinov napominje da turisti danas putuju zbog iskustava i doživljaja, a to je ono na čemu se radi prilikom razvoja turističkih proizvoda. Srbija ima potencijal da privuče još više stranih turista, a strategije koje se razvijaju usmerene su ka stvaranju nezaboravnih iskustava za posetioce.
U svetlu trenutnih izazova, važno je da industrija ostane fleksibilna i prilagodljiva, kako bi se obezbedila sigurnost i zadovoljstvo putnika. U takvim okolnostima, turizam može nastaviti da raste i razvija se, čak i u teškim vremenima.
