U srpskom fudbalu situacija sa trenerima postaje sve zabrinjavajuća, s obzirom na to da je u samo devet kola nove sezone Super lige Srbije došlo do čak šest promena na klupi. Ove promene su zabeležene u klubovima kao što su Radnički 1923, Mladost, IMT, Radnički Niš, Napredak i Spartak, koji su svi odlučili da potraže nove šefove stručnih štabova. Ovakve promene su postale gotovo uobičajene, a srpska liga se može pohvaliti titulom „najuspešnijeg“ takmičenja u Evropi kada su u pitanju smene trenera, prema podacima platforme „Football Meets Data“.
Podaci za sezonu 2024/25 pokazuju da je prosečno došlo do smene trenera u Super ligi Srbije dva puta po klubu, što je više nego u bilo kojoj drugoj evropskoj ligi. Za poređenje, Kiparska prva liga beleži 1,9 smena po klubu, dok HNL, Prva liga Bugarske, Turska Süperlig, i druge lige beleže 1,6 smena. BiH, Albanija, Rumunija, Portugal i Severna Makedonija beleže još niže proseke, sa 1,4 ili 1,3 smene po klubu. Ove brojke ukazuju na to da su klubovi u jugoistočnoj Evropi poznati po velikoj fluktuaciji trenera, a srpska liga se izdvaja kao najekstremniji primer.
U prošloj sezoni, situacija nije bila drugačija. Prosečno je bilo dve smene po klubu, što dodatno potkrepljuje trend koji se nastavlja iz godine u godinu. Očigledno je da se srpski fudbal suočava sa izazovima u pogledu stabilnosti trenera i dugoročnih planova. Čini se da klubovi često biraju brzinu i hitnost u donošenju odluka, umesto da se fokusiraju na razvoj i uvođenje trenera koji bi mogli doneti dugoročne rezultate.
Jedan od razloga za ovakvo ponašanje klubova može biti pritisak rezultata. U svetu sporta, posebno u fudbalu, dobijanje rezultata u kratkom roku često je prioritet. Klubovi se suočavaju s pritiskom navijača, sponzora i medija, što može dovesti do brzih odluka o smenama trenera. Takođe, neadekvatni rezultati na terenu mogu uticati na finansijsku stabilnost kluba, što dodatno pojačava potrebu za brzim promenama.
Međutim, ovakva taktika može biti kontraproduktivna. U mnogim slučajevima, smene trenera ne donose uvek željene rezultate. Klubovi koji se stalno menjaju suočavaju se s problemima u izgradnji timske hemije i stabilnosti, što može uticati na performanse igrača. Nedostatak kontinuiteta na klupi može dovesti i do gubitka identiteta kluba, što je posebno važno za razvoj mladih igrača i timske kulture.
Još jedan aspekt koji se može razmotriti je nedostatak strpljenja od strane uprava klubova. U modernom fudbalu, gde se očekuje trenutni uspeh, često se zaboravlja na proces izgradnje tima. Treneri koji su možda na početku svoje karijere ili koji su tek došli u klub mogu zahtevati vreme kako bi implementirali svoje filozofije i strategije, ali to vreme im često nije dato.
Mnogi stručnjaci smatraju da bi klubovi trebalo da preispitaju svoje pristupe u vezi sa smenama trenera. Stabilnost i dugoročna strategija mogu doneti bolje rezultate na duže staze. Umesto da se fokusiraju na kratkoročne ciljeve, klubovi bi mogli razmotriti ulaganje u razvoj mladih trenera i stvaranje uslova za njihovu dugoročnu saradnju.
U zaključku, situacija sa smenama trenera u Super ligi Srbije je zabrinjavajuća i pokazuje trend koji se nastavlja iz godine u godinu. Dok se pritisak na rezultate povećava, važno je da klubovi razmotre dugoročne posledice svojih odluka i potraže stabilnost i kontinuitet u vođenju timova. Samo tada će srpski fudbal moći da napreduje i razvija se u pozitivnom smeru.
