Vjekoslav Kordej, poručnik protivvazdušne odbrane iz Darde kod Osijeka, ubijen je 8. decembra 1994. godine, a okolnosti njegove smrti ostale su nejasne i decenijama kasnije. Tog dana, Kordej je odgovorio na zvono na vratima svog stana u Novom Beogradu. Kada je pogledao kroz špijunku, pogođen je metkom koji ga je teško ranio u predelu oka. Iako su hitna pomoć i policija brzo stigli na mesto događaja, Kordej je preminuo usled povreda.
Prema rečima njegove supruge Mirjane, u trenutku pucnjave u stanu su bili ona, njihovo malo dete i njen suprug. Opisala je da je prvo pomislila da je reč o petardi, s obzirom na to da se približavala Nova godina. Kada je shvatila da se zapravo radi o pucnju, Kordej je već bio teško ranjen. Ubica je, kako se navodi, nestao iz vidokruga, a komšinica koja je čula pucanj nije videla počinioca zbog mraka u zgradi.
Mirjana Kordej se, prisetivši se tog tragičnog trenutka, setila da je Kordej prestao da priča kada je zazvonilo zvono i da je pao nakon što je pogledao kroz špijunku. Njena prva reakcija bila je zbunjenost, a tek posle nekoliko sekundi shvatila je koliko je ozbiljna situacija.
Istraga koju su vodili beogradski inspektori za krvne delikte nije donela konkretne rezultate. Na mestu događaja nije pronađena čaura, što je dovelo do spekulacija da je pucano iz revolvera. Neki analitičari su smatrali da je način izvršenja delovao profesionalno, pa se postavila teorija da je reč o egzekuciji koju je mogao izvesti plaćenik ili da je slučaj bio zataškan zbog eventualnih vojnih povezanosti žrtve.
Kordej je prevezen na obdukciju u Vojno-medicinsku akademiju, ali istraga nije bila poverena isključivo vojnim organima. Mirjana Kordej je tokom godina pokušavala da dobije više informacija o slučaju, podnosila prijave i obraćala se zaštitniku građana, ali bez značajnog pomaka. U jednom trenutku porodici je stigao anonimni poziv u kojem je izgovoreno ime osumnjičenog, ali to ime nije bilo poznato porodici i nije dovelo do hapšenja.
Slučaj Kordej nije bio široko medijski praćen i ubrzo je pao u zaborav. Njegov život tragično je okončan pred njegov 28. rođendan, a sahranjen je na Novom bežanijskom groblju u Beogradu. Ovaj slučaj ostavlja mnoga pitanja, kako o okolnostima ubistva, tako i o tome zašto je istraga tako brzo stavljena u zapećak.
Mirjana Kordej i dalje traži pravdu i odgovore na pitanja koja se tiču smrti njenog muža. Njena borba nije samo borba za istinu o Vjekoslavovoj smrti, već i simbol otpora protiv zaborava žrtava nasilja i nepravde. Iako su prošle tri decenije, sećanje na Vjekoslava Kordeja i dalje živi u njegovoj porodici i u onima koji se bore za pravdu u svom društvu.
Ovaj slučaj takođe ukazuje na šire probleme u sistemu pravde, gde su mnogi slučajevi ostali nerešeni, a porodice žrtava ostavljene da se same bore za pravdu. U vreme kada su mnoge žrtve nasilja zaboravljene, priča o Vjekoslavu Kordeju treba da podstakne društvo na razmišljanje o tome kako da se obezbedi pravedna i efikasna pravda za sve, bez obzira na okolnosti.
