Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Marija Ćosić, izjavila je danas da će trenutne suše u Srbiji morati da se proglase elementarnim nepogodama. Prema njenim rečima, sušni period i visoke temperature će se zadržati do kraja septembra, a najpogođeniji delovi zemlje biće istočna i južna Srbija. Ćosićeva je za Tanjug istakla da se u Vojvodini, iako su prisutne visoke temperature, poljoprivredna proizvodnja više oslanja na duboka zemljišta koja su sposobna da akumuliraju i zadrže vodu. S druge strane, na plićim zemljištima u južnoj i istočnoj Srbiji, poljoprivreda se suočava sa ozbiljnim problemima.
Ova situacija je posebno zabrinjavajuća jer bi, prema njenim procenama, gubici u biljnoj proizvodnji mogli da pređu 50 procenata. Takav scenario bi, kako naglašava Ćosićeva, značio i visoke cene proizvoda na tržištu, posebno u slučaju smanjenog priliva u ponudi. U svetlu ovih informacija, poljoprivrednici su u strahu od mogućih gubitaka, a potrošači se pripremaju za moguće poskupljenje osnovnih životnih namirnica.
U proteklim godinama, Srbija se suočila sa različitim klimatskim izazovima, a suše su postale sve učestalije. Ove godine, prema rečima stručnjaka, situacija je posebno kritična. U nekim regionima, nedostatak padavina i ekstremne temperature dovode do ozbiljnih problema u poljoprivrednoj proizvodnji. U okviru toga, profesor Ćosić naglašava da je neophodno preduzeti mere kako bi se ublažili efekti ovih nepogoda.
Takođe, stručnjaci upozoravaju da se poljoprivrednici moraju pripremiti za dalju borbu sa klimatskim promenama, koje postaju sve ozbiljnije. U tom kontekstu, važnost ulaganja u tehnologije za navodnjavanje i očuvanje vode postaje sve očiglednija. Mnogi poljoprivrednici razmišljaju o modernizaciji svojih farmi i primeni metoda koji će im omogućiti bolje upravljanje resursima.
Osim toga, stručnjaci smatraju da je važno i unaprediti edukaciju poljoprivrednika o održivim praksama. Uzimajući u obzir trenutne izazove, prilagođavanje novim uslovima i implementacija inovativnih rešenja bi mogla da pomogne u prevazilaženju problema sa sušama i visokim temperaturama.
U razgovoru sa poljoprivrednicima iz ugroženih područja, može se primetiti da su mnogi zabrinuti zbog budućnosti svojih kultura. Neki od njih su već smanjili površine pod zasadima, dok drugi traže alternativne kulture koje su otpornije na sušu. Kako se situacija razvija, važno je da se donesu brze i efikasne odluke koje će pomoći u smanjenju šteta.
U međuvremenu, vlada i relevantne institucije su pozvane da pruže podršku poljoprivrednicima. Mnogi se nadaju da će se obezbediti finansijska pomoć i saveti kako bi se olakšao prelazak na otpornije metode poljoprivrede. Takođe, očekuje se da će se u narednom periodu organizovati različite radionice i seminari sa ciljem edukacije i razmene iskustava među poljoprivrednicima.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da su klimatske promene postale jedan od ključnih izazova za poljoprivredu u Srbiji. U tom smislu, neophodno je raditi na strategijama koje će omogućiti poljoprivrednicima da se prilagode novim uslovima i obezbede održivost svojih proizvoda i ekonomija. U suprotnom, Srbija bi mogla da se suoči sa ozbiljnim posledicama koje će uticati ne samo na poljoprivredu, već i na celokupno društvo.
