BEOGRAD – Ekonomista Dragan Đuričin ocenio je danas da je suština nacionalne strategije razvoja „Srbija 2030“, koja previđa kapitalna ulaganja do 2030. u iznosu od 17 milijardi evra, kao i još 31 milijardu evra do 2035. godine, da se država u uslovima globalne krize pretvori u zemlju znanja, napretka i novih mogućnosti.
Đuričin je istakao da se Srbija nalazi u veoma delikatnom stanju, u periodu koji se može opisati kao multikriza, gde se suočavamo s brojnim izazovima na globalnom nivou. On je naglasio da ta kriza podrazumeva polarizaciju među zemljama, unutar zemalja i među ljudima, pa čak i polarizaciju u svesti ljudi. U takvim uslovima, nacionalna strategija razvoja mora biti fleksibilna i prilagodljiva, kako bi mogla da odgovori na promene koje se dešavaju.
Prezentacija strategije „Srbija 2030“ od strane predsednika Aleksandra Vučića obuhvatila je ključne aspekte koji će oblikovati budućnost Srbije. Đuričin je naglasio da bi kod donošenja odluka trebalo imati na umu „evolutivnu kompetentnost“ kao ključni faktor uspeha. To podrazumeva sposobnost države da se prilagođava i uči iz promenljivih okolnosti, kako bi se osigurala održivost i napredak.
On je dodao da bi strategija trebala da bude usmerena ka stvaranju inovativnog okruženja, koje će podsticati razvoj novih tehnologija i znanja. „Srbija mora postati zemlja koja ne samo da prati trendove, već ih i stvara“, rekao je Đuričin. U tom smislu, on smatra da je važno ulagati u obrazovanje i istraživanje, kako bi se stvorili stručnjaci koji će moći da odgovore na izazove modernog društva.
Đuričin je takođe ukazao na važnost saradnje između različitih sektora, uključujući javni, privatni i akademski sektor. „Samo zajedničkim snagama možemo stvoriti ambijent koji će omogućiti brži i održiv razvoj“, dodao je on. Prema njegovim rečima, strategija „Srbija 2030“ mora biti fokusirana na konkretne ciljeve i akcije, kako bi se osiguralo da investicije budu usmerene na projekte koji će doneti dugoročne koristi.
On je naglasio da je važno osigurati transparentnost i odgovornost u procesu donošenja odluka, kako bi se izgradilo poverenje kod građana. „Svi moramo biti uključeni u proces, kako bi strategija bila uspešna“, rekao je Đuričin. U tom smislu, važna je i uloga civilnog društva, koje može doprineti oblikovanju javnih politika i pružiti povratne informacije vlastima.
U zaključku, Đuričin je apelovao na sve aktere u društvu da prepoznaju važnost strategije „Srbija 2030“ i da se angažuju u njenoj implementaciji. „Samo zajedničkim naporima možemo da izgradimo bolju budućnost za sve nas“, poručio je on. On je naglasio da je od suštinskog značaja da Srbija postane zemlja znanja, inovacija i napretka, kako bi se suočila s izazovima koji su pred njom.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da se Srbija suočava s brojnim izazovima, ali sa pravim strategijama i zajedničkim delovanjem, postoji potencijal za postizanje značajnog napretka do 2030. godine. Ova strategija može biti ključna u oblikovanju budućnosti Srbije i njenoj transformaciji u modernu, konkurentnu i prosperitetnu zemlju.
