Sutra, 26. novembra, Srpska pravoslavna crkva (SPC) obeležava praznik posvećen Svetom Jovanu Zlatoustom, jednim od najpoznatijih propovednika i reformatora u istoriji hrišćanstva. Ovaj dan se u narodu slavi kao krsna slava i obeležen je crnim slovom u crkvenom kalendaru. Sveti Jovan Zlatoust, poznat kao najčuveniji propovednik u istoriji Crkve, bio je omiljen među narodom kome se obraćao i tumačio Sveto pismo. On se takođe ubraja među Svetu trojicu jerarha, koji se praznuju 30. januara prema crkvenom julijanskom kalendaru.
Sveti Jovan Zlatoust rođen je u Antiohiji 354. godine, od oca Sekunda, vojvode, i majke Antuse. Njegovo obrazovanje obuhvatilo je grčku filozofiju, a prozrevši grčko neznaboštvo, usvojio je hrišćansku veru. Kršten je od strane antiohijskog patrijarha Meletija, a ubrzo nakon toga i njegovi roditelji primaju krštenje. Posle smrti roditelja, Jovan se zamonašio i započeo strogo podvižništvo.
Jedno od najznačajnijih dela Svetog Jovana Zlatoustog je knjiga „O sveštenstvu“, u kojoj se osvrće na značaj svešteničke službe. Pre njegovog posvećenja za sveštenika, javili su mu se Sveti apostoli Jovan i Petar, proričući mu veliku službu, blagodat, ali i stradanja. Kada je trebao biti posvećen, javi se anđeo Božji i patrijarhu Flavijanu, i tokom rukopolaganja, prisutni su videli belo svetlo goluba iznad Jovanove glave, što je označilo njegovu izuzetnost.
Sveti Jovan je, po želji cara Arkadija, izabran za patrijarha Carigradskog, gde je šest godina upravljao Crkvom sa revnošću i mudrošću. Tokom svog patrijarhata poslao je misionare neznabožačkim Keltima i Skitima, suzbijao je simoniju u Crkvi, širio milosrdnu delatnost i napisao poseban čin svete Liturgije. Njegova mudrost i sposobnost tumačenja Svetog Pisma doneli su mu veliki ugled među narodom, dok su zavidljivci i kritičari često pokušavali da ga oblate, pa je carica Evdoksija dva puta poslala u izgnanstvo.
U izgnanstvu je proveo godine, a umro je 27. septembra 407. godine u mestu Komanu u Jermeniji. Prema predanju, pred smrt su mu se ponovo javili Sveti apostoli Jovan i Petar, kao i Sveti Vasilisk, u čijoj crkvi je primio poslednje pričešće. Njegove poslednje reči bile su „Slava Bogu za sve!“, što svedoči o njegovoj dubokoj veri i predanosti Bogu.
Mošti Svetog Jovana Zlatoustog čuvaju se u Uspenskom hramu u Moskvi, dok njegovo telo leži u Vatikanu. Njegov život i delo ostavili su snažan uticaj na hrišćanstvo i na način na koji se vernici odnose prema veri i crkvenoj zajednici. Jovan Zlatoust je bio uzor krotosti, milosrđa i čovekoljublja, a njegova besednička umetnost i propovedi i danas inspiriraju mnoge vernike.
Sveti Jovan Zlatoust nije samo značajna figura u istoriji hrišćanstva, već i simbol hrabrosti i ustrajnosti u veri. Njegov život pokazuje kako je moguće ostati dosledan svojim uverenjima, čak i u suočavanju sa progonstvom i teškoćama. Njegova učenja i poruke o ljubavi, milosrđu i pravdi ostaju relevantne i u savremenom svetu, podstičući ljude da teže ka višim moralnim i duhovnim vrednostima.
Obeležavanje praznika Svetog Jovana Zlatoustog pruža priliku vernicima da se prisete njegovih dela i učenja, kao i da se podstaknu na lično duhovno usavršavanje. Na ovaj dan, vernici se okupljaju u crkvama, mole se i prisustvuju liturgiji, čime pokazuju svoja poštovanja prema ovom velikom svetitelju i učitelju. U tom duhu, Sveti Jovan Zlatoust ostaje večna svetlost u životima mnogih, dajući im snagu i inspiraciju za suočavanje sa izazovima svakodnevnog života.
