Mi, za razliku od većine zemalja, ne menjamo starosnu granicu za muškarce. Kod žena svake godine povećavamo prag za dva meseca. Tako će od 1. januara starosna granica iznositi 64 godine života i minimum 15 godina staža – naveo je Ognjenović za RTS. Dodao je da je cilj da se do 2032. potpuno izjednače uslovi za muškarce i žene.
U okviru reformi penzionog sistema, važno je istaći da se starosna granica za žene povećava postepeno, što je deo strategije koja ima za cilj da postepeno izjednači uslove za polove. Ovaj pristup je deo šireg trenda u mnogim zemljama, gde se nastoji ostvariti ravnoteža u penzionom sistemu, ali sa specifičnim pristupom koji se prilagođava domaćim potrebama.
Osim izmena u starosnoj granici, Ognjenović je govorio o modernizaciji sistema. Istakao je da će nova faza digitalizacije PIO fonda značajno pojednostaviti postupak ostvarivanja prava. Digitalizacija će smanjiti potrebu za papirologijom i omogućiti bržu izradu rešenja, što će olakšati građanima pristup njihovim pravima. Ove promene su ključne za unapređenje efikasnosti i transparentnosti u radu penzionog sistema.
Digitalizacija PIO fonda je deo šireg trenda u modernizaciji javnih usluga, gde se nastoji da se iskoriste prednosti moderne tehnologije kako bi se poboljšala usluga korisnicima. Očekuje se da će ovaj pristup smanjiti vreme čekanja i olakšati pristup informacijama o penzionim pravima. Takođe, ovo će omogućiti efikasnije upravljanje podacima i resursima unutar penzionog sistema.
U vezi sa isplatom penzija, Ognjenović je najavio da je sa Poštanskom štedionicom i Poštom postignut dogovor da se pensionska primanja u januaru isplate što ranije. Ova odluka ima za cilj da svi penzioneri prime svoje penzije do Badnjeg dana, što je posebno važno uoči praznika kada mnogi ljudi planiraju svoje troškove i žele da budu finansijski sigurni. Ova inicijativa pokazuje brigu države o penzionerima i potrebu da se olakša njihov život u vreme praznika.
Penzioni sistem je jedan od ključnih stubova socijalne zaštite u svakoj zemlji, a njegovo održavanje i unapređenje je od suštinskog značaja za stabilnost društva. Sa povećanjem broja starijih osoba usled starenja populacije, izazovi u penzionom sistemu postaju sve veći. Zato je važno da se reforme sprovode na način koji će obezbediti održivost i pravednost sistema.
S obzirom na to da se demografske promene nastavljaju, potrebne su sveobuhvatne strategije koje će odgovoriti na ove izazove. Pored povećanja starosne granice, važno je i raditi na jačanju ekonomskih osnova koje omogućavaju održivost penzionog sistema, kao i na podsticanju zaposlenosti kako bi se povećali prihodi od doprinosa za penzije.
U tom smislu, važno je da se građani informišu o svojim pravima i mogućnostima unutar penzionog sistema. Edukacija o penzionim pravima i obavezama može igrati ključnu ulogu u tome da ljudi budu spremni za život nakon radnog veka. Takođe, transparentnost u radu PIO fonda je od suštinskog značaja za izgradnju poverenja građana u sistem.
Na kraju, modernizacija penzionog sistema i njegovo prilagođavanje novim uslovima su neophodni koraci ka stvaranju efikasnijeg i pravednijeg sistema koji će moći da odgovori na potrebe svih građana. Sa pravim reformama i pristupima, možemo očekivati da će penzioni sistem u Srbiji postati otporniji na buduće izazove, obezbeđujući sigurnu i dostojanstvenu starost svima.
