Reči o kraju često zvuče kao opomena, ali u besedi vladike Nikolaja Velimirovića za utorak 5. sedmice Velikog posta odzvanja nešto dublje. To je sud koji nije samo strah, već razotkrivanje svega što je čovek poneo kroz život. Dok Hristos stoji nadomak stradanja, izgovara sliku trijumfa koja će se neminovno desiti: dolazak u slavi pred kojim će svako lice ostati bez zaklona. U tom preokretu, između poniženja i veličanstva, između tišine Golgote i glasa večnosti, vladika Nikolaj oblikuje misao koja poziva na duboko preispitivanje.
U svojoj besedi, vladika Nikolaj se osvrće na drugi dolazak Hristov. „A kad dođe Sin čovečji u slavi svojoj i svi sveti anđeli s njime, onda će sesti na prestolu slave svoje“ (Matej 25, 31). Ove reči Gospodnje izgovorene su pred najstrašnijim poniženjem – vezivanjem, pljuvanjem, šamaranjem i raspećem. U tim najcrnjim časovima, On govori o najsvetlijem i najslavnijem času. U trenutku kada je Hristos pred najtežim iskušenjima, On najavljuje svoj ponovni dolazak u slavi.
Prvi put je Hristos došao skromno, iz pećine Vitlejemske, neprimećen i bez pompe. Sledeći put, doći će na oblacima, okružen anđelima. Prvi put je bio kao nikao iz zemlje, a drugi put će se javiti s neba. Dok je prvi put stajao i klečao na zemlji, drugi put će sedeti na prestolu svoje slave. Ovakav kontrast između prvog i drugog dolaska naglašava značaj i veličinu Hristovog ponovnog dolaska.
Sveti Nikolaj naglašava da kada Hristos ponovo dođe, neće biti neprimetan. Niko neće pitati, kao zvezdari pri njegovom prvom dolasku: „Gde je Car?“ Svi će ga prepoznati kao Cara. Međutim, to viđenje i poznanje za neke će biti izvor radosti, a za druge straha i užasa. Oni koji su ispunili Njegove zapovesti, molitve i dobra dela, doživeće radost, dok će se oni koji su Ga pljuvali, šamarali i raspeli suočiti sa strahom.
Beseda vladike Nikolaja takođe poziva na razmišljanje o onima koji su za Hristovo ime postradali. Njihova nagrada će biti ogromna, dok će strah onih koji su se rugali Hristu biti nemerljiv. Ova podela između radosti i straha podseća nas na važnost života u skladu s Hristovim učenjima i zapovestima.
Vladika se moli Gospodu: „Gospode milostivi, oprosti svima nama koji ime Tvoje prizivamo, a po nemoći grešimo.“ Ova molitva je poziv na pokajanje pre nego što dođe taj veličanstveni čas kada će Hristos doći u svojoj slavi. Osećaj straha i uzbuđenja pred tim trenutkom je prirodan, ali vladika nas podstiče da ne izgubimo veru i da se pripremimo za taj dan.
Napominje se da je beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 3. sedmice Velikog posta objašnjenje kako se Otac može videti jedino kroz Sina. On pojašnjava da je Hristos svetlost koja osvetljava sve što dotakne. Bez prisustva Spasitelja, ni najveći trud ne donosi plod. S Hristom, čak i najdublja mora postaju izvor blagoslova.
U besedama za četvrtak i petak 4. nedelje Velikog posta, vladika objašnjava kako Hristos menja običnog čoveka u naslednika, dajući mu moć da vlada sobom i svojim mislima, kao i svetu oko sebe. Istovremeno, upozorava na ponavljanje izdaje Hrista kroz svakodnevne postupke i odluke koje mnogi često ne primete.
Ova duboka i snažna beseda vladike Nikolaja nosi sa sobom poruku o nadi, pokajanju i pripremi za Hristov drugi dolazak. Ona nas poziva da razmislimo o svojim životima, delima i odnosu prema Bogu, kako bismo mogli dočekati taj veličanstveni trenutak s radošću i verom.
