U Srbiji se nastavlja trend smanjenja broja živorođenih i umrlih, što je zabeleženo u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku za period od januara do maja 2023. godine. U poređenju sa istim periodom prethodne godine, broj živorođenih opao je za 1.763, što predstavlja pad od 7,3%. Pored toga, zabeležen je i pad broja umrlih, koji je manji za 935 ili 2,2%.
Ovi podaci ukazuju na ozbiljne demografske promene u Srbiji, koje su izazvane različitim faktorima, uključujući socio-ekonomske uslove, migracije i promene u porodicama. Smanjenje broja živorođenih može se povezati sa sve većim brojem mladih ljudi koji se odlučuju da odlože zasnivanje porodice ili se uopšte ne odlučuju za decu. Takođe, ekonomski izazovi, kao što su visoka nezaposlenost i nedostatak stambenih resursa, mogu uticati na odluke mladih parova.
S obzirom na to da se u Srbiji već godinama beleži negativan prirodni priraštaj, ovo dodatno smanjenje broja novorođenih može imati dugoročne posledice na strukturu stanovništva. Starije populacije postaju dominantne, što može dovesti do problema u penzionom sistemu i smanjenju radne snage.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su vlasti u Srbiji prepoznale potrebu za merama koje bi mogle stimulisati rađanje. Različite inicijative, kao što su subvencije za porodice sa decom, produženi porodiljski i roditeljski odmori, kao i različiti programi podrške mladim roditeljima, već su pokrenuti u pokušaju da se povećava natalitet.
Pored demografskih promena, izveštaj Republičkog zavoda za statistiku takođe ukazuje na promene u uzrocima smrtnosti. Tokom ovog perioda, pad broja umrlih može se delimično objasniti napretkom u zdravstvenoj zaštiti i poboljšanom pristupu medicinskim uslugama. Međutim, i dalje postoje značajni izazovi, kao što su bolesti srca, dijabetes i druge hronične bolesti koje i dalje predstavljaju vodeće uzroke smrtnosti u zemlji.
Takođe, značajan faktor u demografskoj strukturi Srbije su migracije. Mnogi mladi ljudi napuštaju zemlju u potrazi za boljim mogućnostima u inostranstvu, što dodatno pogoršava situaciju sa natalitetom. Prema izveštajima, Srbija se suočava sa značajnim odlivom mozgova, što može imati dugoročne posledice po ekonomski razvoj i stabilnost.
Povećanje svesti o značaju porodičnih vrednosti i podsticanje rađanja su ključni za obnavljanje demografske slike Srbije. Vlasti bi trebalo da rade na stvaranju povoljnijeg okruženja za porodice, kao i na jačanju ekonomskih uslova koji bi podstakli mlade ljude da ostanu u zemlji i zasnuju porodice.
Uzimajući u obzir sve navedene faktore, jasno je da je demografska situacija u Srbiji kompleksna i zahteva sveobuhvatan pristup. Potrebno je raditi na unapređenju socio-ekonomskih uslova, jačanju zdravstvene zaštite i stvaranju stimulativnog okruženja za porodice. Samo kroz zajedničke napore može se nadati promenama koje će dovesti do pozitivnog prirodnog priraštaja i stabilnije demografske strukture.
U svetlu ovih podataka, jasno je da su reforme i politika usmerena na podršku porodicama i mladim ljudima ključno važni za budućnost Srbije. U suprotnom, zemlja bi se mogla suočiti sa daljim smanjenjem broja stanovnika i dodatnim izazovima u godinama koje dolaze.
